Život sa astmom: Milošu najviše pomažu svakodnevne šetnje, dnevno pređe i do 15 kilometara

Novinar Telegrafa, Miloš Dojčinović, gostovao je u emisiji "150 minuta" na Prvoj televiziji kako bi podelio svoju priču o životu sa astmom. Astma je bolest koja pogađa pluća i uzrokuje piskanje, nedostatak daha, stezanje u grudima i kašalj noću ili rano ujutru. Ako imate astmu, imate je stalno, ali ćete imati napade astme samo kada vam nešto smeta u plućima. Ne zna se šta tačno može izazvati astmu, ali zna se da su genetski, ekološki i profesionalni faktori povezani sa razvojem astme.

- Bronhijalna astma predstavlja jedan veliki javno-zdravstveni problem. U svetu oko 350 miliona ljudi se leči od bronhijalne astme. Poslednjih 20 godina zabeležen je trend porasta obolelih od bronhijalne astme shodno savremenom životu, tako da se za astmu kaže da je ona "epidemija savremenog društva" - započinje pulmolog dr Mihailo Stjepanović svoju priču u emisiji "150 minuta".

Preporučujemo

Doktor Mihailo kaže da zahvaljujući terapijama, mali je broj onih koji se hospitalizuju, ali je veliki broj koji imaju tešku formu bolesti i koji se leče ambulantno. On navodi mnoge faktore koji izazivaju astmu u detinjstvu, kao što su zagađenja, izloženosti alergenima, ali i rast i razvoj ploda tokom trudnoće - da li je majka pušila u trudnoći, kao i genetsko opterećenje. Naravno, to ne znači da ukoliko je neko u porodici imao astmu, da će potomci sa sigurnošću takođe imati.

Miloš Dojčinović kaže da je prve simptome gušenja doživeo sa četiri godine i da je završio u bolnici zbog toga. Navodi da je bio izložen velikoj prašini i dimu, ali i da je rođen sa sindromom krivih rebara. Nakon toga, njegova porodica je morala da menja način na koji će se brinuti o njemu - krenuo je na fizikalnu terapiju zbog pomenutog sindroma, na inhalacije.

- Ti napadi gušenja su bili uveče. Mogao sam da zaspim mirno samo u jednom položaju kada sam spavao na stomaku i sa glavom okrenutom udesno, jer sam u toj poziciji imao normalan protok vazduha. Redovno sam išao na inhaliranja. To traje oko pola sata, a dejstvo traje oko šest sati i onda sam mogao normalno da spavam - priseća se Miloš.

Doktor objašnjava da je Miloševa anomalija u razvoju grudnog koša dovela do toga da pluća nemaju dovoljno mesta za rast i razvoj. Dr Mihailo ističe da je ovo hronična bolest, što znači da pacijent mora da prihvati to i da nauči da živi sa tim, da se redovno javlja lekaru i pridržava saveta lekara. Lečenjem će se popraviti stanje i voditi normalan život.

Kortikosteroidi su inhalacioni vid lečenja i pumpica uvek mora biti uz asmatičara, iako im nije uvek neophodna.

- Trenutno mi je mnogo bolje stanje nego kada sam bio dete. Imam gušenja, ali mnogo ređe. Recimo, petnaest dana mogu da ne koristim pumpicu, a da šesnaestog dana odem u zatvoreni prostor, koji je pun dima, prašine i vlage i tada moram da je koristim.

On izbegava zadimljene prostorije i male, skučene prostore. Astmatičari moraju znati koji su njihovi faktori rizika i okidači za napad, stoga moraju da se paze i da ih izbegavaju. Zima je takođe period kada su aero-zagađenja učestala i kada moraju posebno obratiti pažnju.

Milošu pomaže šetnja Banjičkom šumom, ali i činjenica da šeta 10-15 kilometara dnevno, a time, kako tvrdi, poboljšava cirkulaciju, širi krvne sudove, samim tim i bronhije i lakše se bori sa napadima astme - iskašljavanjima.

Dr Mihailo se složio sa efektivnošću borovka u prirodi i naveo da pacijente uvek uključuju u program respiratorne rehabilitacije, da je jako važno da oni nauče pravilno disanje i povećavaju snagu respiratornih mišića.

(Telegraf.rs)