Određeni zvukovi su više nego sposobni da izazovu intenzivna osećanja besa, iritacije i neizdrža, ali zašto je to tako?
Kada osoba čuje zvuk, amigdala – deo mozga koji reguliše emocija – odlučuje o emocionalnom odgovoru koji osoba ima na njega, prenosi "Mirror".
Kejt Ogden, audiolog, sastavila je listu najomraženijih zvukova koja daje zanimljiv uvid u to zašto ovi zvukovi izazivaju tako snažan odgovor u određenim situacijama.
Jedenje ili žvakanje
Zvuk nekoga dok žvaće hranu može da izazove negativnu rekaciju mnogih pojedinaca toliko da čak za to postoji i ime, mizofonija. Ljudi sa mizofonijom imaju jaču povezanost između dela mozga koji obrađuje zvuk i premotornog korteksa koji kontroliše pokrete mišića usta i grla.
To znači da oni koji pate od mizofonije smatraju iritantnim kada čuju da neko žvaće ili jede zbog njihove osetljivosti na to, što aktivira spostvene mišiće usta.
Hrkanje
Hrkanje je još jedan zvuk koji neki ljudi teško tolerišu, a ovaj zvuk može da izazove iritaciju kod mnogih pojedinaca.
Pre svega naši slušni aparati dizajnirani su tako da se fokusiraju na zvukove koji su u blizini, zbog čega je jako teško ignorisati osobu koja nam je blizu.
Drugi razlog je što je hrkanje sporadično, što čini brzinu i intenzitet nemogućim za predviđanje što znači da ne možete da se uljuljkate u ritam slušanja.
Struganje kredom po tabli
Studije su pokazale da oblik ušnog kanala pojačava određene frekvencije do bolne jačine zvuka, uključujući visoke zvukove poput struganje krede na tabli.
Bebin plač
Zvuk bebinog plača privlači pažnju na način na koji to čini vrlo mali broj drugih zvukova i povezuje se sa osećajem stresa.
Razlog zašo je nemoguće da ignorišete bebin plač je taj što aktivira primitivne delove mozga koji pokreću telo "da se bori ili da pobegne“.
Lavež pasa
Zvuk lajanja psa može da izazove iritaciju jer je to zvuk koji se ponavlja, oštar je i obično glasan. Slično kao i kod bebinog plača, lajanje takođe izaziva reakciju "bori se ili beži“, zbog čega je ovaj zvuk teško ignorisati.
Alarm automobila
Ovaj zvuk izaziva frustraciju zbog svog glasnog ponavljajućeg ritma. Prosečan auto-alarm može da razvije i do 110 decibela, što je iznad praga za siguran sluh. Može da izazove fizički bol u ušima uz emocionalni stres.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.