Dr Zoran Tomašević: Svaka 8. žena će tokom života razviti karcinom dojke, ključan stadijum bolesti

Karcinom dojke predstavlja najčešći karcinom kod žena. U svetu se godišnje dijagnostikuje više od 2.3 miliona novih slučajeva. Savaka osma žena će tokom života razviti karcinom dojke (rizik 12 odsto).

U svetu se registruje više od 680.000 smrtnih slučajeva godišnje zbog karcinoma dojke. To je danas karcinom sa najvećom prevalencom, više od osam miliona pacijentkinja sa karcinomom dojke živi duže od pet godina.

Preporučujemo

- Preživljavanje nakon dijagnoze zavisi od mnogih faktora, pri čemu je stadijum bolesti jedan od najznačajanijih. Stoga je rana detekcija karcinoma od najvećeg značaja. Rizik za razvoj karicnoma dojke potrebno je da se utvrdi za svaku ženu stariju od 30 godina - započinje priču o karcinomu dojke naš sagovornik prim. dr sci. med. Zoran Tomašević, specijalista interne medicine iz oblasti medikalne onkologije iz klinike Acibadem Bel Medic.

Brojni su faktori rizika za razvoj karcinoma dojke, pojedini su potpuno, a neki delimično podložni uticaju. Dr Zoran Tomašević opisuje koji su to faktori rizika na koje možemo i ne možemo uticati.

Faktori rizika na koje se ne može uticati:

- Rizik raste sa uzrastom; 86 odsto karcinoma dojke dijagnostikuje se kod žena starijih od 50 godina

- Menarha (prvi pemnstrualni period) pre 12 godine života

- Menopauza u 55. godini života ili više

- Prvi porođaj posle 35. godine

- Žene koje nikada nisu rađale

- Nasledni karcinom (mutacije gena BRCA 1, BRCA 2, PALB 2)

- Prethodna zračna terapija regije grudnog koša (pr. zbog Hočkin limfoma; rizik 30 odsto)

- Povećana gustina žlezdanog tkiva dojke

- U ličnoj medicinskoj istoriji postojanje benignih promena, kao što je atipična hiperplazija ili premaligna stanja kao što su duktalni “in situ” karcinom ili lobularna neoplazija (ranije lobularni in situ karcinom)

Foto: Belmedic.rs

Faktori rizika na koje se može uticati:

1. Gojaznost

Oko 39 odsto svetske populacije ima prekomernu težinu ili je gojazno. Gojaznost povećava rizik za razvoj mnogih tipova karcinoma, među kojima i karcinoma dojke, naročito kod žena u menopauzi. Oko 18 odsto svih karcinoma dovodi se u vezu sa gojaznošću.

2. Nedostatak fizičke aktivnosti

Regularna fizička aktivnost (vežbe, brza šetnja), najmanje 30 minuta dnevno, smanjuje rizik za razvoj mnogih ozbiljnih oboljenja, među kojima i karcinoma dojke, za oko 30-40 odsto. Bilo kakva fizička aktivnost je bolja nego nikakva (čišćenje, uređivanje bašte). Fizička aktivnost značajno poboljšava imunitet.

3. Nezdrava ishrana i alkohol

Zdrava ishrana smanjue rizik za razvoj mnogih karcinoma, posebno karcinoma debelog creva i dojke. U ishrani treba najviše da budu zastupljeni povrće i voće, što manje crvenog mesa, a posebno mesnih prerađevina. Alkohol dokazano deluje na oštećenje DNK i povećava rizik za razvoj karcinoma. Čak i najmanje količine alkohola su štetne, te je preporuka da se alkohol potpuno izbegava.

4. Pušenje

Pušenje uzrokuje najmanje 15 raličitih karcinoma, među njima i karcinom dojke. Ne postoji “bezbedan” broj cigareta. Sadrže na stotine različitih hemijskih jedinjenja, od kojih je za 65 dokazano da izazivaju kancer. Podjednako su štetni pušenje na lulu kao i e-cigarete.

6. Trajanje dojenja

Dojenje najkraće od godinu dana smanjuje rizika za razvoj karcinoma dojke.

7. Pilule za kontrolu trudnoće (antibebi pilule)

Umereno povećavaju rizik, naročito kod starijih od 35 godina i kod pušača. Istovremeno povećavaju rizik od moždanog udara i infarkta, posebno kod pušača. S druge strane, dugotrajna upotreba smanjuje rizik od karcinma jajnika, uterusa i debelog creva.

8. Hormonska terapija u menopauzi

Upotreba, bilo preparat estrogena ili kombinovanih estrogena i progesterona, povećava rizik za karcinom dojke.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o simptomima i prvim znakovima karcinoma dojke, dr Tomašević ističe da često mogu biti odsutni.

- Svaka žena treba da bude svesna stanja svojih dojki. Najčešće se detektuju: postojanje tvrdine ili čvora u dojci, izmene izgleda i oblika, promene u nivou bradavice, uvlačenje, bradavice, pojava iscetka iz bradavice, posebno ako je hemoragičan, promene kože dojke kao što su crvenilo, otok, bolovi, pojava promena tzv."kore pomorandže", pojava limfnih žlezda u pazuhu - objašnjava doktor, a dalje nam objašnjava koji stadijumi karcinoma postoje:

1. Rani karcinom dojke – bolest je ograničena na tkivo dojke

2. Lokalno uznapredovali karcinom – bolest se širi van tkiva dojke i zahvata susedna tkiva i/ili regionalne limfne žlezde

3. Metastatski karcinom – bolest proširena na udaljene organe i tkiva (pluća, jetra, kosti, mozak…)

- Incijalno ispitivanje započinje se pregledom specijaliste onkologa. Pacijentkinja se zatim upućuje na mamografiju i eventualno dopunski UZ pregled kao i eventualno na pregled magnetnom rezonancijom (MR). U slučaju da se utvrdi tumorska promena u dojci, uradiće se biopsija tumora, najčešće pod kontrolom ultrazvuka ili mamografije ili MR. Određivanje histološkog tipa tumora kao i bioloških karakteristika, važno je za donošenje odluke o lečenju - kaže dr Tomašević o uspostavljanju dijagnoze.

- Za bliže određivanje karakteristika tumora koriste se biomarkeri: hormonski receptori; za estrogen (ER) i progesteron, pozitivnost na HER2 protein, određivanje ekspresije proteina Ki 67.

Lečenje, kako kaže doktor, zavisi od mnogih faktora:

- Stadijuma bolesti

- Tipa karcinoma i statusa limfnih žlezda

- Postojanja drugih bolesti i u odnosu na to procena rizika

- Menopauzni status

- Eventualno genetsko testiranje na mutacije gena (BRCA1, BRCA2, PALB2)

- Preferencije pacijenkinje

Kada je reč o lečenju karcioma dojke, postoje različite vrste lečenja.

Foto: Pexels

Hirurgija

- Može biti poštedna, kad su u pitanju mali tumori i kada hirurg maksimalnio čuva okolno zdravo tkivo dojke ili radilana, kada se odstranjuje cela dojka (mastektomija). Svakoj pacijentkinji kod koje se radi mastektomija treba da se ponudi mogućnost rekonstruktivne hirurgije, bilo odmah nakon mastektomije ili odloženo - ističe doktor.

Radioterapija

- Podrazumeva primenu X zračenja visoke energije ili čestica kao što su protoni, elektroni. Najčešće je postoperativna, nakon poštedne operacije dojke, kada se mora ozračiti ostatak dojke, može i posle mastektomije u zavisnosti od stadijuma bolesti, kada se zrači regija grudnog koša i limfatika. Postoji i tzv. palijativna radioterapija kod pacijentkinja sa metastatskom bolešću (kao što je na primer radioterapija koštanih promena zbog bolova, pretećeg preloma ili sl.) - objašnjava dr Tomašević.

Hemioterapija

Podrazumeva primenu citotoksičnih lekova. Može da se primeni kao:

- Neoadjuvantna; pre planirane hirurške intervencije

- Adjuvantna; nakon radikalne operacije

- Sistemska; u metastatkoj bolesti

Hormonska terapija

- Primenjuje se kod pacijentkinja sa pozitivnim nalazima za hormonske receptore ER i PR, koji spadaju u grupu tzv. hormonski zavisnih tumora i čine oko 75 odsto karcinoma dojke. Ti lekovi ili blokiraju delovanje hormona na ćelije ili sprečavaju sintezu hormona. Kod mlađih pacijentkinja, koje su u premenopauznom periodu, mogu se primeniti lekovi koji sprečavaju sintezu hormona u jajnicima, najčešće kao privremena mera - kaže onkolog.

Biološka terapija

- Anti HER2 terapija

- CDK4/6 inhibitori

- PARP inhibitori

- VEGF inhibitori

- Prognoza ranog karcinoma dojke je povoljna sa 10-godišnjim preživljanjem većim od 90 odsto. U slučaju metastatskog karcinoma dojke 10-godišnje preživljavanje iznosi manje od 10 odsto. Prevencija i rano otrkivanje zato predstavljaju izuzetno važne mere. Savetuju se redovni pregledi, mamografija na godišnjem nivou, počev od 40. godine života - zaključuje dr Zoran Tomašević.

(Telegra.rs/PR)