"Crna smrt" je ostavila genetički marker na čovečanstvo koji je danas povezan sa autoimunim bolestima

Skoro polovina stanovništva Evrope umrla je sredinom 14. veka kada je „crna smrt“ zahvatila kontinent, što čini jedan od najvažnijih, najsmrtonosnijih i najmračnijih trenutaka u ljudskoj istoriji.

Procenjuje se da je ova bolest ubila 200 miliona ljudi, zbog čega su naučnici pretpostavili da je uticaj kuge bio toliko ogroman da je mogao da oblikuje ljudsku evoluciju. Otud je i prva studija, koja je analizirala DNK iz vekovima starih kostiju, otkrila mutacije koje su pomogle ljudima da prežive kugu, za koje se, takođe, ispostavilo da su povezane sa današnjim autoimunim bolestima.

Preporučujemo

Naučnici su analizirali DNK iz zuba 206 drevnih skeleta kako bi precizno datirali ljudske ostatke pre, tokom i posle pandemije kuge. U analizu su uključene i kosti iz masovne grobnice u Istočnom Smitfildu gde su u Londonu sahranjene žrtve kuge.

Rezultati studije objavljene u časopisu Nature pokazali su mutacije u genu zvanom ERAP2, što znači da, ukoliko ste osoba koja je imala dovoljno sreće da ima prave mutacije, imali i 40 odsto šanse da preživite kugu.

- Efekat je ogroman, pravo je iznenađenje pronaći tako nešto u ljudskom genomu - kaže profesor Luis Bareiro sa Univerziteta u Čikagu.

Posao gena je da proizvedu proteine koji seku invazivne mikrobe i pokažu njihove fragmente imunološkom sistemu kako bi ga pripremili da prepozna i neutrališe neprijatelja. Oni dolaze u različitim verzijama – neki od njih rade dobro, a neki ne, a pojedinac nasleđuje kopiju od svakog roditelja.

Srećnici koji su imali najveće šanse za opstanak zapravo su nasledili one verzije gena visokih performansi od majke i oca. Ti preživeli su potom imali svoju decu i na njih preneli ove korisne mutacije, zbog čega su one umnožavale i postajale sve češće.

- Vidimo porast od deset odsto tokom dve do tri generacije, što je najjača selekcija u ljudskoj vrsti do sada. A rezultati su potvrđeni savremenim eksperimentima korišćenjem bakterije kuge – Iersinia pestis - objašnjava evolucioni genetičar profesor Hendrik Poinar sa Univerziteta Mekmaster.

„Sveti Sevastijan se moli za žrtve Justinijanove kuge”, Žos Liferinks, 1497—1499. Foto: Wikipedia/Unknown source

Uzorci krvi ljudi sa "korisnim mutacijama" bili su u stanju da se odupru infekciji, za razliku od uzoraka onih bez mutacije.

- To je nešto poput gledanja kako se crna smrt razvija u Petrijevoj posudi - čudesno! - ističe prof. Poinar.

Čak i danas, mutacije gena otpornih na kugu su češće nego što su bile pre pandemije.

Problem je u tome što su te mutacije, međutim, povezane i sa autoimunim bolestima, kao što je Kronova bolest (inflamatorna bolest creva). Tako da, ono što je pomoglo vašim precima da prežive pre 700 godina - moglo bi da šteti vašem zdravlju danas.

I druge istorijske sile ostavile su posledice na našem DNK, koje osećamo i danas. Otprilike jedan do četiri procenta moderne DNK potiče od naših predaka koji su se mešali sa neandertalcima, a to nasleđe utiče na našu sposobnost da reagujemo na bolesti, uključujući kovid.

- Dakle, ovi ožiljci iz prošlosti i dalje imaju značajan uticaj na našu podložnost bolestima - kaže prof. Bareiro i dodaje: - Preživljavanje od 40 odsto je najjači selektivni efekat koji je do sada pronađen u ljudskoj vrsti.

Međutim, malo je verovatno da će pandemija kovida ostaviti takvo nasleđe. Evolucija funkcioniše kroz sposobnost reprodukcije i prenošenja gena a kovid je uglavnom ubijao starije osobe koje su već prešle reproduktivni period i zbog toga ne mogu da prenesu gene svojoj deci. Kuga je, naprotiv, ubijala sve bez obzira na godine i to u tolikom broju da je njeno dejstvo bilo trajno.

(Telegraf.rs)