Svaki šesti adolescent u Srbiji pod rizikom od lošeg mentalnog zdravlja

Čak 17 odsto dece i mladih u Srbiji primetilo je pogoršanje mentalnog zdravlja tokom pandemije, svaki šesti adolescent od 16 do 17 godina u našoj zemlji je pod rizikom od lošeg mentalnog zdravlja, a više od 21 odsto na nedeljnom nivou prijavljuje nervozu.

Ovo su samo neki od rezultata predstavljenih na konferenciji "Ka boljem mentalnom zdravlju adolescenata i mladih u Srbiji", koja ima za cilj unapređenje sistema podrške mladima u oblasti psihosocijalne pomoći. Događaj je organizovao UNICEF u saradnji sa Vladom Republike Srbije i drugim relevantnim institucionalnim partnerima i organizacijama civilnog društva.

Preporučujemo

Uvodnim govorom događaj je otvorila Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, ističući da ovaj dečji fond Ujedinjenih nacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, radi na razvoju inovativnih načina za jačanje i unapređenje sistema za zaštitu mentalnog zdravlja i psihosocijalnu podršku za dobrobit dece i mladih.

Neophodno prevazići stigme i predrasude

- Dobra briga za mentalno zdravlje dece i adolescenata počinje mobilizacijom cele zajednice i izgradnjom otpornog društva. Ključni koraci su jačanje multisektorskog sistema podrške i procesa unutar postojećih struktura, i uspostavljanje kanala za upućivanje dece iz jednog u drugi sistem zaštite – primarne zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, obrazovnog sistema.

- UNICEF je, kao i uvek, spreman da podrži Vladu Republike Srbije da se uspostavi taj sistem i da se obezbedi dobro mentalno zdravlje i blagostanje dece, adolescenta i njihovih roditelja i staratelja. Stigma i predrasude vezane za probleme mentalnog zdravlja su sveprisutni pa zato adolescente treba podstaknuti da se otvore i da govore o tome kako se osećaju, da se obrate nekom za pomoć ukoliko im je potrebna, kao i da se u taj proces uključe mladi - izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Kao rezultat konferencije organizovane povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, biće formirana mreža posvećenih profesionalaca, donosilaca odluka i mladih koji će doprineti daljem jačanju razvoja sistema zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške deci i adolescentima u Srbiji.

- Najvažnije je da mlade edukujemo o značaju mentalnog zdravlja i utičemo na otklanjanje stigme koja može dovesti do diskriminacije i sprečavanja dece i mladih da traže pomoć stručnih lica. Potrebno ih je ohrabriti da sa roditeljima, nastavnicima i nekim stručnim osobama podele ono o čemu razmišljaju i ono što osećaju. Važno je, pre svega, izgraditi poverenje i uspostaviti jedan otvoren odnos koji će omogućiti otvoren razgovor s mladima o problemima sa kojima se suočavaju i o tome kako društvena zajednica može da pomogne - izjavila je Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica premijerke i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije.

Važno je baviti se mentalnim zdravljem celog društva

Konkretni očekivani ishodi su iskazana posvećenost donosioca odluka o revidiranju relevantnih programa, unapređenje znanja o najnovijim naučnim saznanjima i pristupima za podršku poboljšanju mentalnog zdravlja mladih. Osim toga, očekuje se i formiranje predloga za osnivanje međuresorne grupe za sprovođenje aktivnosti praćenja programa, kao i smanjenje stigme koja prati adolescente, roditelje i mlade.

- Iako je važnost promovisanja i zaštite mentalnog zdravlja i dobrobiti dece i adolescenata očigledna, takođe moramo da se pozabavimo mentalnim zdravljem u celom društvu, uključujući mentalnim zdravljem radnika, starijih ljudi, onih koji žive sa hroničnim bolestima, žrtvama nasilja, kao i drugima. Bitno je da sve bude bazirano na naučnim saznanjima, treba da čujemo od zajednice koji su to problemi koji postoje i da pružimo podršku u skladu sa tim uvidima - smatra Fabio Skano, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju i specijalni izaslanik regionalnog direktora SZO za Zapadni Balkan.

Kada je reč o Nacionalnom programu zaštite mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026, u njemu se ističe neophodnost unapređenja mentalnog zdravlja posebno osetljivih grupa kao što su mladi. U sklopu njega, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji sa UNICEF-om u Srbiji radi na razvoju inovativnih načina za jačanje i unapređenje sistema za zaštitu mentalnog zdravlja i psihosocijalnu podršku za dobrobit ove grupe građana.

Foto: UNICEF

- Na svima nama, koji želimo da damo doprinos oblasti mentalnog zdravlja, je da se potrudimo da čujemo naše mlade, da zajedno nađemo pravi put i izgradimo kvalitetnu mrežu podrške, da pomognemo roditeljima i od malih nogu utičemo na razvoj empatije i budemo oni koji će odvojiti vreme da saslušaju drugoga i pitaju ,Kako si?’. Naša kampanja i postavlja ovo pitanje ,Kako si, ali stvarno?’ i možda nećemo odmah dobiti potpuno iskren odgovor na ovo pitanje, ali je od velikog značaja da ne zaboravimo da ga ponovimo sledećom prilikom - izjavila je Milica Veljković, članica UNICEF grupe mladih za podršku mentalnom zdravlju.

Ključno rano otkrivanje znakova poremećaja

Sveukupni napori usmereni su ka razvoju svesti o higijeni mentalnog zdravlja i jačanju kapaciteta stručnjaka za rano otkrivanje znakova poremećaja i kriza, pružanje i praćenje efikasnosti usluga zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške mladima. Prioritet je i poboljšanje pristupa različitim uslugama prilagođenim uzrastu, identifikovanje potreba za izmenu relevantnih politika

UNICEF u Srbiji planira da u saradnji sa privatnim sektorom i poslovnom zajednicom kreira održiva rešenja kako bi se kreirao sistem podrške za mlade ljude i adolescente u Srbiji koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja.

UNICEF u Srbiji i Maybelline udružili su snage i započinju zajedničku kampanju kako bi mlade osobe koje se suočavaju sa izazovima koji prevazilaze njihove snage dobile stručnu podršku. Zahvaljujući podršci Maybelline mladi će svakoga dana od 18 do 22 sata putem chat-a na platformi svejeok.rs, moći da razgovaraju o problemima koji ih tište.

Konferencija je okupila domaće i međunarodne stručnjake različitih profila, predstavnike Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Instituta za mentalno zdravlje i Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević“.

Događaju su prisustvovali i predstavnici domova zdravlja, škola i centara za socijalni rad iz Kragujevca, Subotice i Zrenjanina u kojima se sprovodi program razvoja usluga usmerenih na psihosocijalnu podršku i mentalno zdravlje mladih.

(Telegraf.rs)