Šipurak: Jesenji šumski dar koji bi trebalo da iskoristite

U je narodu poznat kao šipurak, šipak, pasja ruža ili divlja ruža. To je žbunasta biljka koja pripada velikoj porodici ruža, a na našim prostorima raste oko 20 različitih sorti.

Plodovi divlje ruže koristili su se u narodnoj – prirodnoj medicini još u vreme starih Grka i Rimljana.  Pasja ruža, kako su ga zvali u to vreme, upravo potiče iz verovanja da se njime može izlečiti besnilo.

Preporučujemo

Mesnati crveni plod šipurka bere se u septembru i oktobru. U ovo doba godine plod je dovoljno zreo i najpovoljniji za dalju obradu jer je tada njegov nutritivni sastav i odnos vitamina i minerala najoptimalniji.

Plod divlje ruže bere se ručno jer je relativno sitan, raste u grozdovima i po nekoliko bobica na grozdu. Posle branja obično ide na sušenje. Važno je da se plod ne presuši, ali i da ne ostane sirov. Da bi se od šipurka proizvodila mermelada neophodno je da se iz središta uklone semenke, koje su takođe veoma nutritivno bogate i koriste se u prirodnoj medicini.

Šipurak je veoma bogat vitaminom C, kog je najviše u zrelim plodovima, kojima je opna tvrda, sočna i koji imaju jarku svetlocrvenu boju. Takođe, količina vitamina, minerala i drugih oligoelemenata u plodu šipka može da varira. Na te varijacije utiče mesto na kojem šipak raste i prirodni uslovi.

Foto: Shutterstock

S obzirom na to da je vitamin C izuzetan antioksidant, koji značajno podiže imunitet organizma, šipak se može koristiti i kao dodatna pomoć pri tretiranju mnogih infekcija, prehlade i gripa. Takođe se može koristiti i preventivno, jer na taj način značajno podiže otpornost organizma.

Pored vitamina C, šipak sadrži i provitamin A, zatim vitamine iz B grupe, vitamin K, vitamin P, PP, B2. Bogat je gvožđem i kalijumom, zatim fosforom, natrijumom, sumporom i magnezijumom. Takođe sadrži pektin u velikim količinama, zatim tanin, flavonoid, proantocijanid, karoten, limunsku i jabučnu kiselinu i veliki broj minerala. Ulje šipurka bogato je vitaminom E, pa se koristi u kozmetologiji i farmaciji za proizvodnju krema za lice, za negu kože i kose.

Foto: Shutterstock

Zbog visokog sadržaja vitamina C i pektina može se koristiti za konzerviranje namirnica u kulinarstvu i za pripremu zimnice. Od šipurka se može praviti i vino. Na prirodan način se podstiče vrenje uz dodatak šećera, pa se pije po malo i po potrebi.

Zbog svog specifičnog sastava prirodna medicina je prepoznala šipurak kao izuzetno sredstvo za doprinos lečenju i za preventivu različitih oboljenja.

Sadržaj vitamina C čini ga pogodnim za jačanje imuniteta i za ublažavanje različitih vrsta infekcija. U te svrhe se najčešće koristi čaj od šipurka. Od šipurka se prave sirupi i za upalu grla jer vitamin C deluje i lokalno.

Čaj od šipurka ima veoma široku primenu u prirodnoj medicini. Sprema se uvek svež tako što se dve kašike zdrobljenog suvog ploda šipurka preliju sa pola litra hladne vode. Stavi se na ringlu i tako se zagreva do ključanja. Kad proključa, kuva se oko pet minut, potom se skloni sa ringle i ostavi da se prohladi oko pola sata. Čaj se procedi i obično pije uz dodatak limuna.

(Telegraf.rs)