Kasni obroci su neprijatelj vitkosti: Sad je i naučno dokazano kako deluju na organizam

Koliko ste već puta čuli da ne bi trebalo da jedete barem dva sata pre odlaska u krevet, pogotovo ako imate višak kilograma? Ovu mantru nutricionisti uporno ponavljaju, a sada su se ovim problemom pozabavili i naučnici.

Naime, nekoliko studija je sveobuhvatno istraživalo istovremene efekte kasnih obroka na tri „glavna igrača“ u regulaciji telesne težine, a time i na rizik od gojaznosti - regulaciju unosa kalorija, broj kalorija koje sagorevamo i molekularne promene u masnom tkivu, piše Sciencedaily

Preporučujemo

Nova studija pruža eksperimentalne dokaze da kasni obroci uzrokuju smanjenu potrošnju energije, povećanu glad i promene u masnom tkivu koje zajedno mogu da povećaju rizik od gojaznosti.

Foto: Shutterstock

Gojaznost doprinosi nastanku hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, rak i druga stanja. Nova studija istraživača iz Brigham and Women's Hospital, jednog od osnivača zdravstvenog sistema Mass General Brigham, otkrila je da vreme kada jedemo značajno utiče na našu potrošnju energije, apetit i molekularne puteve u masnom tkivu.

- Želeli smo da testiramo mehanizme koji mogu da objasne zašto kasni obroci povećavaju rizik od gojaznosti – kaže dr Frank AJL Scheer, direktor programa medicinske hronobiologije u Brigamovom odeljenju za poremećaje spavanja i crikadijalnog ritma.

- Prethodna istraživanja koja smo sproveli pokazala su da su kasni obroci povezani sa povećanim rizikom od gojaznosti, povećanom telesnom masnoćom i smanjenim uspehom u gubitku težine. Hteli smo da razumemo zašto.

- U ovoj studiji tražili smo odgovor na pitanje da li je vreme u kom jedemo bitno kada je sve ostalo dosledno – kaže autorka studije dr Nina Vujović, istraživač u Programu medicinske hronobiologije u Brigamovom odeljenju za poremećaje spavanja i cirkadijalne faze.

- Otkrili smo da obrok koji unesemo četiri sata kasnije čini značajnu razliku za naše nivoe gladi, način na koji sagorevamo kalorije nakon što jedemo i način na koji skladištimo masti.

Foto: Shutterstock

Vujović, Scheer i njihov tim proučavali su 16 pacijenata sa indeksom telesne mase (BMI) u opsegu prekomerne težine ili gojaznosti. Svaki učesnik je završio dva laboratorijska protokola: jedan sa striktno zakazanim rasporedom ranih obroka, a drugi sa potpuno istim obrocima, od kojih je svaki zakazan oko četiri sata kasnije tokom dana. U poslednje dve do tri nedelje pre početka svakog od laboratorijskih protokola učesnici su održavali fiksni raspored spavanja i buđenja, a u poslednja tri dana pre ulaska u laboratoriju striktno su se pridržavali identične dijete i rasporeda obroka kod kuće. U laboratoriji, učesnici su redovno dokumentovali svoju glad i apetit, davali česte male uzorke krvi tokom dana i merili telesnu temperaturu i potrošnju energije.

Rezultati su pokazali da su kasni obroci imali duboke efekte na glad i hormone koji regulišu apetit - leptin i grelin, koji utiču na našu želju da jedemo.

Konkretno, nivoi hormona leptina koji signalizira sitost smanjeni su tokom 24 sata u uslovima kasnog jedenja u poređenju sa uslovima ranog jedenja. Kada su učesnici kasnije jeli, takođe su sporije sagorevali kalorije i pokazivali ekspresiju gena za masno tkivo u pravcu povećane adipogeneze i smanjene lipolize, što podstiče rast masti. Posebno, ovi nalazi prenose konvergirajuće fiziološke i molekularne mehanizme koji su u osnovi korelacije između kasnog konzumiranja hrane i povećanog rizika od gojaznosti.

Vujović objašnjava da ovi nalazi ne samo da su konzistentni sa velikim brojem istraživanja koja sugerišu da kasniji obroci mogu da povećaju verovatnoću razvoja gojaznosti, već bacaju novo svetlo na to kako bi to moglo da se dogodi. Koristeći randomizovanu unakrsnu studiju i strogo kontrolišući faktore ponašanja i okoline kao što su fizička aktivnost, san i izloženost svetlu, istraživači su uspeli da otkriju promene različitih kontrolnih sistema uključenih u energetski balans, marker načina na koji naša tela koriste hranu koju konzumiramo.

foto Pixabay

U budućim studijama, cilj ovog istraživačkog tima je da regrutuje više žena kako bi povećao mogućnost generalizacije svojih nalaza za širu populaciju. Takođe, autori su zainteresovani za bolje razumevanje efekata odnosa između vremena za obrok i vremena za spavanje na energetski bilans.

- Ova studija pokazuje uticaj kasnog i ranog konzumiranja hrane. Ovde smo izolovali ove efekte kontrolisanjem varijabli kao što su unos kalorija, fizička aktivnost, san i izloženost svetlu, ali u stvarnom životu na mnoge od ovih faktora može uticati vreme obroka – istakao je Scheer i dodao:

- U studijama većeg obima, gde stroga kontrola svih ovih faktora nije izvodljiva, moramo barem da razmotrimo kako druge varijable ponašanja i životne sredine menjaju ove biološke puteve koji su u osnovi rizika od gojaznosti.

(Telegraf.rs)