Jelovnik dr Mickovski za zdravo srce: Stari smo koliko su nam stari krvni sudovi

I u Srbiji je, kao i u svetu, od 2001. do 2019. došlo do blagog porasta opetrećenja bolestima srca i krvnih sudova, za razliku od regiona i Evrope, gde je registrovan blagi pad. Dobra vest je da su ove bolesti preventabilne i da ih je moguće sprečiti prestankom pušenje, bavljenjem fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom kaže za Telegraf.rs dr Nataša Mickovski, doktor nauka iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koja je za naš portal izdiktirala primer zdravog jelovnika.

Preporučujemo

Doktorka nam je najpre rekla da je došlo do promena u grupi kardiovaskulranih oboljenja u poslednjih nekoliko godina, kako u svetu, tako i kod nas.

- Kardiovaskularne bolesti su javno-zdravstveni problem u čitavom svetu, vodeći su uzrok umiranja svuda. Ukoliko sada posmatramo epidemiološku situaciju na temu umiranja od kardiovaskularnih bolesti na početku 20. i na početku 21. veka, možemo da zapazimo da je došlo do velikih promena u smilu da je na početku 20. veka svaki deseti stanovnik bio žrtva neke od bolesti iz grupe kardioavskularnih bolesti, da bi na početku 21. veka, to poraslo na čak 30 procenata. Prema najnovijim podoacima iz 2020. godine, od bolesti srca i krvnih sudova širom sveta premine 18,6 miliona ljudi, a procena je da će do 2030. godine, dakle za osam godina, broj umrlih od karciovaskularnih bolesti porasti na 23 miliona - priča dr Mickovski.

Prema njenim rečima, i kod nas, kao i svetu, u periodu od 2001. do 2019. došlo je do blagog porasta opetrećenja bolestima srca i krvnih sudova, za razliku od regiona i Evrope, gde je registrovan blagi pad opterećenja ovim bolestima.

- Ono što je karaketristično, jeste da se Srbija još nalazi u grupi zemalja evropskog regiona sa veoma visokim umiranjem od bolesti srca i krvnih sudova, pa ako poredimo našu sa drugim zemljama, možemo da zapazimo taj istočno-zapadni gradijent gde je smrtnost od ovih bolestu učestalija u onim zemljama koje su nižeg ekonomskog statusa - napominje naša sagovornica.

Stari smo koliko su nam stari krvni sudovi 

Dobra vest je ta da su kardiovaskularne bolesti u velikom procentu preventabilna oboljenja i da se gotovo 80 odsto prevremenih smrti može sprečiti kontrolom samo tri faktora rizika - pušenjem, pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.

- Ova tri faktora rizika spadaju u grupu promenljivih faktora rizika zato što su u vezi sa našim stilom života, našim ponašanjem. Kada je u pitanju pravilna ishrana, svedoci smo pandemije nepravilne ishrane u svetu, koja je u direktnoj vezi sa pandemijom gojaznosti. Brzo živimo, brzo se i hranimo. Povećan je unos transmasti, ugljenih hidrata, takozvanih praznih ugljenih hidrata, koji su jako bogati šećerom i direktno se dovode u vezu sa gojaznošću ,ali i sa hipertenzijom, koja je direktno povezana sa povećanim unosom soli. Tu su različiti poremećaji metabolizma, lipida, zatim šećerna bolest. Dakle pravilna ishrana podrazumeva dovoljan unos namirnica, svežih, odnosno voća i povrća. Zapaženo je da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za čak 20 odsto svih kardiovaskularnih bolesti, a da su sa druge strane gojaznost i predgojaznost povezane sa 1,2 miliona smrti godišnje - priča za Telegraf.rs dr Mickovski i navodi nam kako bi jedan zdrav dnevni jelovnik trebalo da izgleda:

- Pravilna ishrana ne podrazumeva ništa spektakularno, potrebna je samo odluka i podrška okoline. Pravilna ishrana bi značila da se za doručak popije neki napitak koji nije zaslađen, a voda je najzdravije piće; zatim pojesti jednu krišku hleba od integralnog zrna žitarica i jednu voćku. Za ručak je potrebno od tri do pet kašika kuvanog povrća sa nekim parčetom mesa tipa piletine, ili ribe. Crvena mesa treba izbegavati. I za ručak je obavezno to jedno parče hleba od integralnog zrna žitarica, a za večeru, koja treba da bude bazirana na proteinima, možemo da pojedemo neko malo parče mesa sa salatom.

Dr Mickovski podseća i da je fizička neaktivnost značajan faktor rizika s obzirom na to da se svaki četvrti slučaj srčanog udara može povezati sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću.

- Fizička neaktivnost je, takođe, povezana i sa drugim faktorima rizika, a to su predgojaznost i gojaznost, hipertenzija, poremećaji metabolizma, šećerna bolest. Sa druge strane, fizička aktivnost blagotvorno deluje na krvne sudove i usporava proces ateroskleroze, tako da se ne kaže bez razloga da nismo stari onoliko koliko imamo godina nego koliko su nam stari krvni sudovi. Istraživanja su pokazala da polučasovna šetnja brzim hodom može da smanji pojavu srčanog udara za 18 odsto, odnosno pojavu moždanog udara za 11 odsto  - kaže ona i dodaje da je kod nas oko 46 odsto odraslog stanovništva nedovoljno fizički aktivno.

(Telegraf.rs)