Dve stvari koje je potrebno uraditi osobi koja ima simptome moždanog udara: Pogodi jednu osobu na 20 minuta

 
  • 0

Video: Nekoliko načina za pomoć osobama koje imaju simptome moždanog udara

Moždani udar je treći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti, a on u Srbiji godišnje pogodi oko 25.000 osoba. Dr Biljana Parapid, kardiolog Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže za Telegraf.rs da moždani udar ima veoma često daleko dramatičnije kliničke prezentacije, ali podseća na simptome koji su svima poznati i objašnjava nam koju prvu pomoć mi možemo da pružimo osobi koja ih ima, dok ne stigne do medicinske pomoći.

- Svet mahom zna da, ako neko počne da zamuckuje, ako ne može da izgovori to nešto što želi da kaže, ako ima utrnulost ili kompletnu oduzetost jedne polovine tela, ili da je, ne daj Bože, izgubio svest, što najčešće ide u prilog masivnim moždanim udarima, to je situacija u kojoj je neophodno da okolina pozove što pre Hitnu pomoć - navodi prof. dr Parapid za Telegraf.rs.

Podseća da je najbitnije da takva osoba što pre stigne kod lekara, jer naše urgente službe neurologije danas pružaju pravovremene trombolize, odnosno razaranje ugruška, ukoliko ne postoje kontraindikacije zbog nekih komorbiditeta.

Ali, šta je ono što mi možemo da uradimo, odnosno koju prvu pomoć takvoj osobi mi možemo da pružimo?

- Ako je osoba bez svesti, obavezno je potrebno da je okrenemo na stranu, da se ne bi ugušila. Jer, kada smo bez svesti, jezik nevoljno pada pozadi, zatvara nam, praktično, put disanja... Takođe je bitno da se sa osobom koja ima simptome moždanog udara, pokuša, koliko može, da se održi komunikacija. Treba im govoriti pozitivne rečenice, ili pitati: "Čuješ li me?". Ne mora da znači da će ta osoba izgovoriti, ali je moguće da će uspeti osobu pored sebe da stisne za ruku, ako ih čuje - objašnjava prof. dr Parapid.

Najčešći uzrok ove bolesti, koja na svakih 20 minuta pogodi jednu osobu u našoj zemlji, jeste ateroskleroza. Ali, ona nije usamljen uzročni šloga.

- Osim ateroskleroze, koja napada sve što je arterijsko stablo, bez obzira na to da li je arterijsko stablo koronarne ili cerebrovaskularne cirkulacije, mi danas zbog svih modernih pandemija koje su vladale i pre kovida-19, imamo i druge uzročnike, a to su gojaznost i dijabetes. To su dve vrste dodatnih tihih ubica. Obično se hipertenzija zove tihim ubicom, ali gojaznost i dijabetes nisu toliko tihi, ali  štete sitnim krvnim sudovima. A, naši sitni krvni sudovi moždanog tkiva i moždanog stabla, inače su najoseteljivi, jer moždano tkivo nema, nažalost, tu mogućnost regeneracije, kao što mi možemo da vidimo kod drugih tkiva - kaže naša sagovornica.

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA