Simptomi srčanog udara nisu isti kod žena i muškaraca: Kad se jave, jednu stvar odmah treba uraditi

Stariji gospodin sa stomačićem izlazi iz paba, vuče tokom zimskog dana aktovku i steže svoju pesnicu u sredogruđu. To je tipična klinička prezentacija bola u grudima koji se propagira u rame, ili vrat, ili glavu, ili leđa, i ružni je vesnik akutnog koronarnog sindrom, a to su sve vrste infarkta...Ovo je, međutim, tipično za muškarce, ali ne i za žene, kaže za Telegraf.rs dr Biljana Parapid, kardiolog Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Preporučujemo

- Šezdesetih godina se smatralo da su žene zaštićene svojom biologijom od pojave koronarnih događaja, bez obzira na to da li se radi o angini pektoris ili infarktu. Kroz vreme smo naučili da kod žena ne postoji ta takozvana tipična klinička slika sa bolom u grudima, već da su one sklonije suptilnijim manifestacijama. One imaju vrtoglavice, nesvestice, nelagodnost u grudima, osećaj nepravilnog ili ubrzanog srčanog rada... Takođe imaju i gubitak svesti tokom akutnih koronarnih događaja - kaže prof. dr Parapid i dodaje da proteklih 20 godina, međutim, žene nisu  "zaštićene" kao što su bile 50-ih i 60-ih godina, a to su plodovi industrijalne revolucije, zbog koje one rade sve ono što rade muškarci.

Poznati simptom srčanog udara, bol u grudima, prema profesorkinim rečima, obično biva iza grudne kosti, u sredogruđu, i širi se, ili pozadi, ili u vrat, ili u levu ili desnu ruku.

Foto: Nikola Tomić

- Ne mora se obavezno širiti u levu ruku. Može biti i desna. Ono što je veoma bitno jeste da  u toj situaciji nikako ne treba piti sedative, kako nas savetuju neke službe telefonom, već da se što pre javi u prvu zdravstvenu ustanovu koja postoji, ako ne dolazi Hitna pomoć. Dom zdravlja je podjednako validan, kao i druge tercijarne ustanove. Nekad se desi da Hitna ne dolazi jer misli da je osoba premlada, možda je samo stres, možda samo refluks iz želuca, a i jednjak isto tako neprijatno boli u grudnom košu - kaže naša sagovornica.

Do dolaska stručnih ekipa ili odlaska u službu zdravstvene zaštite, prva pomoć koju sebi možemo da pružimo ili drugima koji imaju simptome srčanog udara, jeste da sednemo.

- Za početak taj neko treba da sedne. Mi smo svet koji voli da se istušira, jer je nešto radio pa nije za prezentaciju ali, nažalost, to su još neke situacije u okviru kojih se izlažu riziku da se njihovo stanje, ako se radi o akutnom infarktu, pogorša. Dakle, treba da sednu, da im neko iz porodice izmeri pritisak ako za to postoji mogućnost i da se u svakom slučaju što brže jave u najbližu zdravstvenu ustanovu. Jer, ono što nas kardiologe brine jeste da neko nema infarkt ima disekciju aorte, a to znači mu se ne cepa glavna, najveća arteriju našeg srca koja se račva dalje na sitnije arterije koje nam hrane ostatak organizma. To su dva glavna razloga zbog kojih boli u grudima, a koji su životno ugrožavajući - objasnila je prof. dr Parapid za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs) .