Ftalati su svuda i naučnici su zabrinuti: Nalaze se u svim vrstama proizvoda koje koristimo svakodnevno

Šta je zajedničko vašoj kabanici, laku za kosu, posudama za skladištenje hrane i baštenskom crevu? Svaka stavka verovatno sadrži ftalate, grupu hemikalija poznatih kao plastifikatori koji plastiku čine fleksibilnijom i teže lomljivom.

Iako ove sveprisutne hemikalije pomažu u stvaranju mnogih naših svakodnevnih predmeta, one takođe dolaze sa zdravstvenim rizicima koji sve više zabrinjavaju naučnike i istraživače.

Preporučujemo

Šta su ftalati?

Kao što je pomenuto, ftalati su hemikalije koje se koriste za jačanje plastike. Često su poznati kao plastifikatori i koriste se u polivinilhloridnoj (PVC) plastici. Oni se nalaze u svim vrstama potrošačkih proizvoda koje koristimo svakodnevno, od ambalaže za hranu i kozmetike do medicinskih potrepština, pa čak i dečijih igračaka.

Bilo je samo nekoliko studija koje ispituju zdravstvene efekte ftalata na ljude, a većina ih se bavila efektom jednog ftalata, a ne hemijske smeše. Epidemiolozi za životnu sredinu ističu da je skoro nemoguće pronaći grupu ljudi koji nisu izloženi ftalatima na nekom nivou, što otežava izvođenje eksperimenta sa kontrolnom grupom. A pošto su ljudi istovremeno izloženi i drugim hemikalijama, a ne samo ftalatima, takođe je teško analizirati efekte određenih ftalata.

Foto: Shutterstock

Kako smo izloženi ftalatima?

Ljudi su izloženi ovim hemikalijama na nekoliko načina. Prvi je - konzumiranje hranom. Hrana može biti izložena ftalatima tokom proizvodnje kroz plastične cevi koje se koriste za tečnosti, preko kontakta sa rukavicama za pripremu hrane i kroz plastične kontejnere za skladištenje. Konkretno, hrana sa visokim sadržajem masti apsorbuje više ftalata tokom obrade.

Dojenčad će takođe verovatno biti izložena jer često stavljaju plastične predmete koji sadrže ove hemikalije direktno u usta. I ljudi koji rade u industrijama u kojima se koriste proizvodi sa većom koncentracijom ftalata takođe su pod većim rizikom od izloženosti, na primer ljudi koji rade u frizerskim i salonima za nokte, jer je poznato da mnogi kozmetički proizvodi sadrže ftalate.

Da li ftalati predstavljaju rizik po zdravlje?

Eksperimenti na laboratorijskim životinjama otkrili su da je izloženost ftalatima povezana sa reproduktivnim zdravljem i razvojnim problemima, kao što su rani pubertet i ometanje hormonskog sistema. To je zato što su ftalati slabi endokrini disruptori i blokiraju androgen, grupu hormona koji regulišu muške osobine i reproduktivnu aktivnost.

To znači da kada se apsorbuju u telu, ftalati mogu da potisnu hormone uključene u muški seksualni razvoj ili da oponašaju ili blokiraju hormone uključene u razvoj ženskih osobina. Na osnovu rezultata nekih studija na ljudima, izloženost ftalatima može dovesti do poremećenog razvoja mozga kod dece, čineći izlaganje dece i trudnica najopasnijim.

- Studije su pokazale da deca rođena od majki koje su bile izložene visokim nivoima ftalata imaju veću verovatnoću da razviju ADHD, probleme u ponašanju i imaju niži koeficijent inteligencije u poređenju sa decom rođenom od majki koje su bile izložene nižim nivoima ftalata tokom trudnoće - prenosi portal How the Stuff Works.

Foto: Shutterstock

Druge studije takođe sugerišu da izloženost može dovesti do prevremenog porođaja trudnica. Niži prihodi i populacija sa nedostatkom usluga takođe su pod većim rizikom. Hrana koja je generalno jeftinija često sadrži veće nivoe hemikalija, kao što su ftalati, što može imati uticaj na zdravlje.

Kako možemo da izbegnemo izlaganje?

Najlakši način da ograničite izloženost ftalatima je da smanjite upotrebu plastike. Naravno, ovo je lakše reći nego učiniti, jer danas skoro sve dolazi u plastici. Međutim, kada su u pitanju potrošački proizvodi, jedan korak koji možete da preduzmete je da pročitate etiketu, jer ftalati moraju da budu navedeni u sastojcima.

Postoje i kozmetičke kompanije koje sada na pakovanju svojih šampona ili losiona navode da ne sadrže ftalate.

Što se tiče skladištenja ostataka i druge hrane, najbolje je koristiti staklene posude kada je to moguće, a ako nije moguće izbeći korišćenje plastičnih kontejnera, najbolje je ostaviti hranu da se ohladi na sobnu temperaturu pre nego što se spakuje u plastičnu posudu.

(Telegraf.rs)