Da li znate šta je obesofobija? Od nje pati sve više ljudi

Obesofobija, fobija koja je takođe poznata i pod imenom pokreskofobija, predstavlja strah od dobijanja na težini. Najčešće se javlja kod adolescenata, ali ga mogu imati i muškarci.

Kao i sve fobije, i obesofobija je vrsta anksioznog poremećaja. Fobije uključuju intenzivan i iracionalan strah od određenog objekta, mesta ili situacije. Ako imate obesofobiju, svaki razgovor ili razmišljanje o mogućem povećanju vaše telesne težine čini vam povećava osećaj anksioznosti.

Preporučujemo

Takođe možete da doživite i ogroman strah od situacija povezanih sa debljanjem, kao što je boravak u blizini vage, tako da, ukoliko patite od ovog poremećaja, vrlo je moguće da ćete se potruditi da izbegnete takve situacije.

Takvi napadi ankcioznosti povećavaju rizik od razvoja poremećaja u ishrani ili bi mogli da budu znak da ga već imate.

Foto: Shutterstock

Šta uzrokuje da ljudi razviju obesofobiju?

Obesofobija nema jasan uzrok, na ovu fobiju utiiče nekoliko faktora.

Stigma težine

Stigma težine je praksa suđenja ljudi na osnovu njihove težine. To je značajan deo modernog zapadnog društva, koje često hvali mršavost. Neki ljudi takođe mogu doživeti stigmu težine zbog drugih faktora životne sredine, kao što su porodična očekivanja ili pritisak vršnjaka. Stigma težine generalno diskriminiše ljude sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Kao rezultat toga, kod određenih pojedinaca može izazvati strah od dobijanja na težini.

Perfekcionizam

U kulturi koja idealizuje mršavost, debljanje se prikazuje kao nedostatak. Ovo može izazvati obesofobiju, posebno kod onih sa jakom potrebom za perfekcionizmom, koji, poput stigme težine može biti povezan sa pritiskom prijatelja i porodice. Neki pojedinci takođe mogu imati genetsku sklonost ka perfekcionizmu.

Anksiozni poremećaji

Druge vrste anksioznih poremećaja mogu doprineti obesofobiji. Na primer, obesofobija može proizaći iz socijalnog anksioznog poremećaja, koji uključuje strah od društvenog odbacivanja. Možda se plašite da ćete dobiti na težini zbog stava društva o povećanju telesne težine.

Lična iskustva

Obesofobija može biti posledica vaših ličnih iskustava. Ako su vas zadirkivali zbog vaše težine ili izgleda, povećanje telesne težine možete dovesti u vezu sa negativnom procenom. Ovo može da vas uplaši da ćete dobiti na težini.

Foto: Shutterstock

Koji su simptomi obesofobije?

Simptomi obesofobije uključuju negativne emocije kada razmišljate ili govorite o povećanju telesne težine. Oni mogu uključivati intenzivan, neodoljiv strah, anksioznost, visok krvni pritisak, čak i vrtoglavice. Ova osećanja možete imati i kada povećate telesnu težine ili ste u situacijama koje povezujete sa povećanjem težine, kao što su društveni događaji sa hranom.

Gojaznost bi vas takođe mogla naterati da radite određene stvari kako biste izbegli dobijanje na težini, kao što su  postovi, opsesivno brojanje kalorija, previše vežbanja, česte dijete...

Koje su komplikacije i faktori rizika obesofobije?  

Neke vrste poremećaja u ishrani same po sebi uključuju obesofobiju.

Anoreksija nervoza

Ljudi sa anoreksijom nervozom imaju intenzivan strah od povećanja telesne težine. Oni takođe mogu misliti da imaju višak kilograma, čak i ako imaju abnormalno manju težinu. Uz obesofobiju, uobičajeni simptomi uključuju i ekstremnu mršavost, iskrivljenu sliku tela, opsesiju sa telesnom težinom i oblikom, ekstremno ograničen unos hrane, preterano vežbanje, korišćenje laksativa ili diuretika, kao i prisilno povraćanje.

Ali anoreksija nervoza ne uključuje samo problem sa hranom ili težinom. Za ljude sa ovim stanjem, ekstremna dijeta i gubitak težine su načini da se izbore sa osnovnim emocionalnim problemima. Zbog ozbiljnog nedostatka kalorija, anoreksija nervoza može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su gubitak mišića i otkazivanje više organa, pa čak i smrt.

Bulimia nervoza

Bulimija nervoza uključuje ponavljajuće epizode ​​prejedanja i pražnjenja. Prejedanje je jedenje mnogo hrane u kratkom periodu, često bez ikakve kontrole. Čišćenje je oslobađanje od dodatnih kalorija nezdravim ponašanjem, kao što su prisilno povraćanje, prekomerno vežbanje uz upotrebu laksativa ili diuretika... Ostali simptomi bulimije uključuju ekstremne kritike o sopstvenoj telesnoj težini i obliku intenzivne promene raspoloženja, skrivanje hrane koja služi za prejedanje, uznemirenost zbog hrane, izbegavanje situacija koje uključuju hranu. Osoba sa bulimijom može biti malo ili umereno pothranjena ili gojazna.

Poremećaj čišćenja

Obesofobija može dovesti do poremećaja pražnjenja, što uključuje čišćenje bez prejedanja. Epizode ​​čišćenja, koje se ponavljaju, mogu uključivati: prisilno povraćanje prekomerno vežbanje uz upotrebu laksativa ili diuretika nataštenje U mnogim slučajevima, ova ponašanja se vrše radi kontrole telesne težine i oblika.

Foto:Shutterstock

Kada posetiti medicinskog stručnjaka?

Ako obesofobija utiče na vaš svakodnevni život, trebalo bi da razgovarate sa medicinskim stručnjakom. Obratite se lekaru ako imate simptome kao što su intenzivna anksioznost kada razmišljate o debljanju, opsednutost gubitkom težine, česta dijeta, izbegavanje društvenih aktivnosti sa hranom ili negativan imidž tela. Takođe bi trebalo da potražite medicinsku pomoć i ako ograničavate unos hrane, opsesivno brojite kalorije, namerno povraćate... Svi ovi simptomi mogu da ukažu na to da je obesofobija dovela do poremećaja u ishrani.

Ne postoji formalan test koji dijagnostikuje strah od povećanja telesne težine. Međutim, kao tip anksioznog poremećaja, obesofobiju može da identifikuje lekar opšte prakse ili zdravstveni radnik. Doktor može da postavi pitanja o vašim simptomima, proceni vaše ponašanje u ishrani, analizirajte medicinsku, psihijatrijsku i socijalnu istoriju i u skladu s procenom, može da vam preporuči lečenje.

Obesofobiju leči zdravstveni radnik. Cilj je da upravljate svojim strahom i da smanjite rizik od razvoja poremećaja u ishrani. Ako je vaša obesofobija deo dijagnostikovanog poremećaja u ishrani, lečenje može uključivati sličan pristup.

(Telegraf.rs)