Naučnici otkrili kako jeftino da unište PFAS: "Večne hemikalije" nisu bezazlene po zdravlje

Hemičari su prvi put identifikovali kako mogu da unište takozvane večne hemikalije na jeftin način, sugeriše novo istraživanje.

Naučnici su povezali izloženost supstancama, poznatim kao PFAS, na određenim nivoima sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, uključujući rak i urođene mane.

Preporučujemo

Njihova otpornost na vodu, ulje i mrlje čini ih veoma korisnim. PFAS se koriste u stotinama predmeta za svakodnevnu upotrebu, od tiganja do šminke. Ali upravo ta svojstva čine ih tako teškim za uništavanje.

PFAS označava poli- i perfluoroalkil supstance. Postoji oko 4.500 ovih jedinjenja na bazi fluora i nalaze se u skoro svakom domu, uključujući ambalažu za hranu, teflonsko posuđe, kabanice, kišobrane, lepkove, papir i boje. Identifikovani su u niskim nivoima u kišnici širom sveta, ali ako se infiltriraju u vodu ili zemljište u visokom nivou, mogu da postanu rizični.

Istraživanja su i dalje u toku kako bi se utvrdilo kako različiti nivoi izloženosti mogu dovesti do različitih zdravstvenih efekata.

- Postoji veza između izloženosti i štetnih ishoda u svakom glavnom organskom sistemu u ljudskom telu - kaže za BBC news Elsi Sanderlend, profesor hemije životne sredine na Univerzitetu Harvard.

Postojeće metode za uništavanje PFAS-a, kao što je spaljivanje, nisu bile sasvim uspešne – zahtevaju izuzetno visoke temperature, što je skupo.

Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Northwestern sugeriše da su uradili "naizgled nemoguće" i uništili PFAS, koristeći niske temperature i jeftine proizvode.

- Ovo bi moglo da bude veoma korisno u pomaganju zajednicama koje pate od kontaminacije visokog nivoa - kaže profesor Sanderlend, koji nije deo istraživačkog tima.

Razlog zašto je PFAS istorijski bilo tako teško uništiti je taj što sadrže mnogo veza ugljenika i fluora - najjačih veza u organskoj hemiji. Ali ove veze znače da mogu da odbijaju tečnost i čine ih veoma korisnim za farmaceutsku i prehrambenu industriju.

Istraživački tim, predvođen Britani Trang, identifikovao je novi mehanizam za razbijanje PFAS korišćenjem uobičajene hemikalije zvane natrijum hidroksid - koja se koristi u proizvodima za domaćinstvo kao što su sapun ili lekovi protiv bolova. Oni su ciljali grupu slabije naelektrisanih atoma kiseonika koji se nalaze na kraju dugog lanca veza ugljenik-fluor. Proces je efektivno „odrubio glavu od repa“ i PFAS je počeo da se raspada, ostavljajući samo bezopasne proizvode.

Trang kaže da su rezultati „uzbudljivi zbog toga koliko je ovo rešenje jednostavno — ali neprepoznato“.

- Ovo bi moglo da bude odlično ako je cena niska - kaže za BBC news član Kraljevskog hemijskog društva Kamila Aleksander Vajt.

Foto: Shutterstock

Tim naučnika se nada da bi daljim istraživanjem PFAS mogao da bude filtriran iz vode za piće i da bi se ova nova metoda primenila za uništavanje zagađivača.

Međutim, tretman visokih koncentracija PFAS je samo jedan deo rešenja. Pošto PFAS ostaje u proizvodnji, može nastaviti da se akumulira na niskim nivoima u organizmima riba i drugih divljih životinja, jer se prirodno ne može lako razgraditi.

Dr Aleksander-Vajt kaže da PFAS treba koristiti samo u proizvodima i procesima koji su od vitalnog značaja za društvo i za koje nema alternative.

Ova nova metoda primenjena je na 10 najistaknutijih tipova PFAS, ali je američka Agencija za zaštitu životne sredine identifikovala više od 12.000.

Vilijam Ditel, jedan od koautora i profesor hemije na Nortwesternu, ne gubi nadu:

- Postoje i druge klase koje nemaju istu Ahilovu petu, ali svaka će imati svoju slabost.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.

(Telegraf.rs)