Sve što treba da znate o letnjim dijarejama

Ono što pogoduje njihovom nastanku i širenju u letnjim mesecima jesu visoke spoljne temperature na kojima se bakterije lako umnožavaju koristeći svaku priliku kada se namirnice drže van frižidera i u uslovima koji dozvoljavaju kontaminaciju (zagađenje).

Drugi momenat koji pogoduje širenju infekcija tokom letnjih dana su prljave ruke i čest boravak pa i ishrana na otvorenom (na plaži, bazenu, na pešačenju u prirodi) gde su uslovi za higijenu ruku smanjeni u odnosu na uslove koje imamo u svojim domovima.

Kada su u pitanju godišnji odmori i putovanja, ne treba zanemariti takozvane "putničke prolive" koji se često javljaju ukoliko se pije voda sa lokalnih česmi i bunara neispitane higijenske ispravnosti ili u hotelima jede nedovoljno termički obrađena hrana.

Sa prof. dr Aleksandrom Nagornim, direktorom Klinike za gastroeneterologiju i hepatologiju UKC Niš, razgovaramo o tome kako izbeći ove neprijatne simptome koji se javljaju tokom leta i koji često mogu da nam pokvare toliko dugo iščekivan odmor.

Prof. dr Aleksandar Nagorni/ Foto: Lična arhiva

Nagorni, šta je zapravo dijareja?

Proliv ili dijareja je učestalo izbacivanje stolice koja nije formirana. Osim što ume da bude prilično čest i iscrpljujući, proliv je veoma neprijatan i dosadan. Čim izbacivanje stolice postane učastalije nego obično i čim stolica nema strukturu, to je znak da vam organizam poručuje da ima problem.

Retka, sluzava stolica koja varira od žute do zelene boje jeste posledica koju treba lečiti posebno ako vam se ovo dešava često. Dijareja će vam oduzeti mnogo energije, osetićete bolove, pre svega grčeve u stomaku, i dok ga se ne rešite, morate ostati kod kuće ili u hotelskoj sobi, i to vrlo blizu kupatila, što značajno utiče na vaše uobičajene aktivnosti.

Zašto se prolivi češće javljaju leti i to na putovanjima?

To se objašnjava činjenicom da lokalna hrana i voda mogu sadržati dopuštene količine mikroorganizama uobičajenih za to područje, na koje je lokalno stanovništvo otporno, ali turistima mogu stvarati mnogobrojne probleme. Putnička dijareja se upravo iz ovih razloga javlja kod 20-50% putnika, bez obzira na to na koju destinaciju odlaze. Ranije se putnička dijareja uglavnom javljala kod turista koji odlaze u regione Bliskog istoka, Azije i Afrike, ali je danas sve češća i kod putnika koji letuju u zemljama regiona, poput Crne Gore, Grčke, Turske, Bugarske i Hrvatske…, gde će i ove godine otići najveći broj naših turista, ističe prof. Nagorni. U riziku da dobiju putničku dijareju su podjednako i muškarci i žene. U većoj opasnosti su osobe sa poremećajima imunog sistema, osobe sa dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, ljudi sa stomačnim poremećajima, ali prvenstveno deca, koja su po tom pitanju osetljivija od odraslih.

Kako prepoznati simptome?

Putnička dijareja je zapravo gastrointestinalna bolest. Uzročnici putničke dijareje su bakterije, virusi ili paraziti. Najčešći simptomi su nadimanje, mučnina, grčevi u stomaku i vodenaste stolice, a tegobe se obično javljaju tokom prvih dana putovanja, ali se proliv može pojaviti u bilo koje vreme tokom puta, pa čak i do mesec dana po povratku sa letovanja.

Kako izbeći pojavu letnjeg proliva i da li ga treba tretirati ako se ipak desi?

Najbolja strategija da se izbegne pojava putničke dijareje i kod dece i kod odraslih bi bila da se ne konzumira kontaminirane hrana i tečnost, što je u praksi veoma teško izvodljivo. Zato ako krećete na putovanje, osim uobičajenih lekova za prvu pomoć, obavezno u svojoj putnoj apoteci ponesite i dobar probiotski preparat. Probiotski preparati su veoma važni u tom smislu, jer predstavljaju prvu liniju odbrane od svih patogenih činilaca u crevnom traktu. Pre primene nekog probiotskog proizvoda, obavezno pročitajte uputstvo, jer nisu svi probiotski preparati isti, a samo njihovom nadmoćnom dominacijom nad različitim patogenima, uspostavlja se crevna ravnoteža i smanjuje mogućnost nastanka bolesti.

Foto: Promo

Na našem tržištu ima mnogo probiotskih preparata, kako odabrati onaj pravi?

Kao kliničar, uvek se držim kliničkih dokaza, svetskih preporuka i vodiča, naglašava prof. Dr Nagorni. Komplikovana imena probiotskiih sojeva donekle zbunjuju naše pacijente, ali zato se uvek treba posavetovati sa lekarom ili farmaceutom pre konačne odluke. Pri izboru probiotskog preparata neophodno je voditi računa prvenstveno o izboru soja koji je u preparatu. Saccharomyces boulardii je probiotska gljivica koja se preporučuje za sprečavanje putničke dijareje kod dece i odraslih u dozi od 5-10 milijardi probiotskih ćelija. Drugi kriterijum o kome treba voditi računa je adekvatno pakovanje jer je osetljivost probiotika kao živih mikrorganizama na faktore poput kiseonika svetlosti, vlage itd. veliki izazov za proizvođače probiotskih preparata. Na tržištu Srbije, a i šire, dostupni su preparati boulardii u a-tech pakovanju u kome je svaki blister dodatno pakovan u laminatnu kesicu ispunjenu inertnim gasom što obezbeđuje dodatnu stabilnost i kvalitet probiotskog preprata. Da bi se izbegla pojava putničke dijareje savetuje se preventivno uzimanje 1 kapsule dnevno 5 dana pre puta i sve vreme trajanja putovanja, kako za decu tako i za odrasle.

A ako se dijareja na putovanju ipak desi?

U tretmanu akutne infektivne dijareje u koje spada i putnička, prema smernicama za primenu probiotskih preparata, dokazano je efikasna pomenuta probitska gljivica- S. boulardii. Zato, u slučaju pojave putničke dijareje, treba nastaviti primenu istog probitoskog preparata u preporučenim dozama, što je najbolji izbor za tretman dijareje, napominje prof. Dr Nagorni.

Bulardi kao probiotska gljivica ima osobinu da ne nastanjuje digestivni trakt i nakon nekoliko dana se u potpunosti eliminiše iz organizma. Takođe, S. boulardii se izdavaja i svojom veličinom, koja omogućava da za sebe veže veći broj patogena izazivača dijareje i brže ih eliminiše iz creva. Tokom trajanja bolesti, potrebno je mirovanje, odmaranje i dijeta koja u prvo vreme podrazumeva samo nadoknadu tečnosti, gutljaj po gutljaj, najbolje zaslađenog čaja ili rastvora za rehidrataciju. Treba izbegavati voćne i ceđene sokove koji zbog sadržaja vlakana celuloze dodatno ubrzavaju rad creva, kao i gazirane sokove. Kako se simptomi budu povlačili (prestanak povraćanja, manji broj proliva) tako uvoditi u dijetu i jela, kao što su kuvani pirinač i kuvani krompir, supa sa testeninom, tost i suve grisine.

Mnogi ljudi oporaviće se bez komplikacija. Međutim, ukoliko je nadoknada tečnosti oralnim putem nemoguća zbog povraćanja, potrebno je obratiti se odmah odabranom ili dežurnom lekaru radi daljih saveta kao što je nadoknada tečnosti infuzijom i sprečavanja komplikacija uzrokovanih dehidracijom.

Antibiotici na svoju ruku nikada se ne smeju uzimati, a lekar će ih prepisati u zavisnosti od procene da li se radi o bakterijskom ili virusnom zaraznom prolivu i u zavisnosti od težine oboljenja, kaže prof. dr Nagorni.

U zaključku možemo istaći da se pravilnim izborom probiotskog preparata sprečavaju nelagodnosti koje se mogu javiti na odmoru i omogućava uživanje u dugo isčekivanim letnjim putovanjima i druženjima sa porodicom i prijateljima.

(Telegraf.rs/PR)