Prepoznajte emocionalnu iscrpljenost: 5 znakova koje ne bi trebalo da ignorišete

Emocionalna iscrpljenost uglavnom nastaje kada neko prođe kroz period preteranog i dugotrajnog stresa na poslu ili u privatnom životu. Kada ljudi dožive emocionalnu iscrpljenost, to može učiniti da se osećaju bezvoljnim, preopterećenim i umornim. Ova osećanja imaju tendenciju da se gomilaju tokom dužeg perioda, iako većina možda neće primetiti rane znake upozorenja. Ovo može imati značajan uticaj na svakodnevni život, odnose i ponašanje osobe.

Kako navodi MedicalNewsToday, ovakvo stanje obično nastaje nakon stresa, ali ne samo to, jer različiti faktori mogu doprineti emocionalnoj iscrpljenosti  u zavisnosti od tolerancije osobe na stres i drugih faktora u životu jedne osobe u tom trenutku. Nije za svaku osobu isti "okidač" na stres i na emocionalnu iscrpljenost, ali najčešći faktori koji mogu izazvati emocionalnu iscrpljenost su:

Preporučujemo

• prolazak kroz značajnu životnu promenu, kao što je razvod ili smrt voljene osobe
• finansijski problemi
• stres izazvan brigom nakon porođaja i dolazak prve bebe u kuću
• krupni zahtevi i izazovi tokom podizanja i vaspitanja dece i suočavanje sa "žongliranjem" velikog broja obaveza u isto vreme - posao, porodica i škola
• dugotrajan rad u okruženju visokog pritiska

Obično se emocionalna iscrpljenost javlja ako se neko oseća preplavljenim nekim od pomenutih faktora u svom životu ili kombinacijom nekoliko njih. Ljudi obično u početku osećaju kao da nemaju kontrolu nad svojim životom i nemoćni su da balansiraju na pravi način brigu o sebi sa životnim zahtevima.

Simptomi

Emocionalna iscrpljenost izaziva i fizičke i emocionalne promene koje mogu uticati na ponašanje osobe. Simptomi se mogu nagomilati tokom vremena i sa ponovljenim stresom, iako možda nećemo prepoznati rana upozorenja. Traženje i prepoznavanje simptoma emocionalne iscrpljenosti kod sebe i drugih je neophodno kako bi mogli da počnemo da preduzimamo korake ka poboljšanju stanja. 

Foto: Freepik.com

• promena raspoloženja (osoba postaje više cinična i pesimistična nego što je inače, a kada pritisak postane jači onda se oseća zarobljeno i isključeno iz okruženja)
• kognitivne poteškoće - zbunjenost, zaboravnost, nedostatak koncentracije...
• nesanica
• fizičke promene (promene apetita, digestivni problemi, gojenje ili gubitak težine)
• ponašanje na poslu i u međuljudskim odnosima (bezvoljnost, osećaj da posao obavljate na silu, često odsustvo s posla, izbegavanje ljudi i komunikacije)

Ko je najviše u riziku od emocionalne iscrpljenosti

Svako ko je dugotrajno izložen stresu ili je doživeo veliku životnu promenu može biti podložan emocionalnoj iscrpljenosti, ali su pojedini ljudi ipak u većem riziku: ljudi koji obavljaju zahtevne i odgovorne poslove, perfekcionisti, usamljene osobe, osobe koje zanemaruju svoje potrebe.

Emocionalna iscrpljenost i "izgaranje"

Psiholozi su prvi put počeli da koriste termin „izgaranje“ 1970-ih da bi opisali efekte ozbiljnog stresa koji izaziva posao "pomagačkih delatnosti" poput lekara i medicinskih sestara. Danas ljudi koriste „sagorevanje“ da opisuju rezultate hroničnog stresa, čak i tako, ne postoji jasna definicija "sagorevanja".

Prema Nacionalnoj medicinskoj biblioteci Sjedinjenih Američkih Država, emocionalna iscrpljenost jedan je od simptoma sagorevanja. Druga dva su otuđenost od radnih aktivnosti i smanjena efikasnost.

Osećamo se manje posvećenim svom radu i možemo se emocionalno udaljiti od kolega. Takođe, izgaranje izaziva cinizam i osećanje negativnosti u vezi sa poslovnim zadacima, što zajedno sa emocionalnom iscrpljenošću dovodi do toga da propuštamo rokove ili na drugi način loše obavljamo svoj posao.

Foto: Shutterstock

Kako postoje individulani faktori koji na svakog pojednica različito utiču i dovode do nivoa stresa koji vodi ka emocionalnoj iscrpljenosti, tako ne postoje ni univerzalni saveti kako izbeći i preduprediti ovo stanje. Ipak, korisno je znati i primeniti nekoliko saveta za održavanje dobrog emocionalnog i fizičkog balansa u uslovima savremenog života:

• kada god je to moguće redukujte stres - delegirajte poslovne zadatke, prepustitei drugima da urade nešto umesto vas
• uvedite zdrave životne navike poput balansirane ishrane, više fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna, bavljenja nekim hobijem koji bi vas ispunio i opustio tokom radne nedelje
• družite se sa prijateljima, smejte se više, provodite vreme sa porodicom i kućnim ljubimcima
• promenite način razmišljanja, negativne misli zamenite pozitivnim 
• potražite i stručnu pomoć ukoliko smatrate da vam je potrebno - ponekad samo nekoliko razgovora sa stručnim licem može biti od velike pomoći da prevaziđete krizu i prepoznate stanje u kom se nalazite, što je važan korak u prevenciji emocionalne iscrpljenosti

(Telegraf.rs)