Lekovita moć pisanja: Započnite dnevnik danas

Pre nekoliko godina izašla je studija koja tvrdi da čitanje knjiga može da produži život. Druge studije su potvrdile prednosti dobre knjige, među kojima da čitanje može da smanji kognitivni pad, podstakne empatiju, smanji stres, spreči demenciju, poveća sreću i smanji neke od simptoma depresije.

Isto tako, istraživanja, kako prenosi PsyCom, pokazala su i prednosti pisanja. Pisanje vam pomaže da prođete kroz svoje misli i emocije, reguliše vaša osećanja i uči vas da izrazite kroz šta prolazite.

Preporučujemo

Mentalne prednosti pisanja

U klasičnom eksperimentu, dr Džejms Penbejker sa Univerziteta Teksas, podelio je zdrave studente u četiri grupe od kojih je zatraženo da pišu po 15 minuta četiri uzastopne noći. Tri grupe su zamoljene da pišu o nekom traumatičnom događaju u svom životu, četvrta grupa je pisala o nekoj drugoj trivijalnoj temi.

Foto: Pixabay

Sve četiri grupe su, potom, praćene u narednih šest meseci i istraživači su otkrili da su tri grupe koje su pisale o traumatskim događajima u narednom periodu imale manje poseta domu zdravlja. Od tada, mnoge studije su ponovile slične nalaze koje pokazuju vezu između izražavanja emocija i uživanja u dobrom zdravlju.

Penbejkerovi eksperimenti se svode na isti princip. Od grupe se zatraži da u 3 dana pišu o svojim najdubljim mislima i osećanjima o najtraumatičnijem iskustvu, tako što će tokom pisanja zaista da se prepuste i istraže svoje emocije i misli. Očekuje se i da traumu povežu sa svojim detinjstvom, odnosima sa drugima, uključujući roditelje, ljubavnike, prijatelje ili rođake. Takođe i  da povežu te događaje sa svojom prošlošću, sadašnjošću ili budućnošću, ili sa onim ko su bili, ko bi želeli da postanu ili ko su sada.

Ispitanici mogu da pišu o istim opštim problemima ili iskustvima tokom sva tri dana ili o različitim temama svakog dana. Nisu svi imali jednu traumu, ali je svako imao velike sukobe ili stresove - o čemu može da se piše.

Sigurno ste do sada čuli o "dnevniku zahvalnosti", međutim fokusiranje na neki konkretan događaj i izražajnije pisanje o njemu, postaje novi talas u terapiji pisanja. Bez obzira da li koristite uputstva za dnevnik koje je kreirao terapeut ili jednostavno pišete slobodnim stilom na osnovu uputstava iz gore navedenog istraživanja, pisanje može da vam pruži zdrav način da prođete kroz vaše životne uspone i padove.

Jedno upozorenje - ako patite od umerene do teške depresije ili PTSP-a, pisanje može da otvoriti sirove emocije bez odgovarajućeg zatvaranja. Zato se terapeutsko pisanje ne preporučuje odmah nakon traumatičnog događaja, jer možda još niste spremni da se suočite sa poplavom emocija koje pisanje može da izazove. Trebali bi da uradite kviz o posttraumatskom stresnom poremećaju da biste videli da li vam je potrebno profesionalno lečenje.

Foto: Pixabay

Pored mentalnih prednosti, pisanje može da poboljša i fizičko blagostanje. Istraživanje dr Penebejkera ​​i doktora Džošua Smita sa Univerziteta Sirakuza sugeriše da pisanje o emocijama i stresu može da podstakne ojačavanje imuniteta kod pacijenata sa HIV/AIDS-om, astmom i artritisom. Bilo je čak i istraživanja koja pokazuju da rane od biopsije brže zarastaju kod pacijenata koji vode dnevnik.

Iako naučnici ne mogu tačno da kažu kako terapeutsko pisanje koristi, smatraju da pisanje ne bi trebalo da bude samo ponavljanje događaja, već da posluži i da se događaj razume i kontekstualizuje. Dr Suzan Lutgendorg, sa Univerziteta u Ajovi, uradila je opsežnu studiju u kojoj je otkrila da pisac treba da „pronađe značenje u traumatskom sećanju, kao i da oseti povezane emocije da bi iskoristio prednosti“.

Kako započeti terapeutsko pisanje

Potrebno je da napravite sledećih pet koraka da biste započeli.

Pre svega odvojite vreme. Ne morate to da radite svaki dan, ali imajte za cilj 15 minuta, tri do četiri dana u nedelji.

Potom, eksperimentišite sa svojom metodom. Nema ničeg magičnog u pisanju rukom, slobodno možete da kucate ili pravite glasovne beleške. Poenta je da budete detaljni o svom iskustvu.

Pronađite pravo mesto na kome pišete, jer ono može da utiče na to kako se osećate u vezi sa tim i da li „funkcioniše ili ne“. Najvažnija stvar je da imate mirno mesto.

Deo vežbe je da pristupite svojim osećanjima i to ne možete da uradite ako se stalno preusmeravate. Nemojte sami da menjate sadržaj.

I za kraj - pročitajte ponovo… samo ne odmah. Dobro je ideja da se vratite i vidite šta ste napisali, ali nemojte se zanositi time. Ako pročitate svoje prethodne unose pre nego što počnete, to može uticati na ono šta ćete napisati na kraju.

(Telegraf.rs)