Misteriozni slučajevi hepatitisa kod dece povezani sa neočekivanim virusom

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Od aprila ove godine, deca u Velikoj Britaniji i drugim zemljama koja pate od misterioznih slučajeva akutne upale jetre počela su da privlače pažnju naučnika. Većina mališana se oporavila - neki od njih posle transplantacije jetre, ali su, nažalost, zabeleženi i smrtni slučajevi.

Preporučujemo

Lekari nisu mogli da pronađu nikakve dokaze o poznatim virusima koji su izazvali hepatitis kod dece, ali su istraživači otkrili “neočekivanog osumnjičenog” - adenovirus iz porodice virusa koji izazivaju prehladu kod dece, piše "Science".

U dve nezavisne, preliminarne studije, istraživači iz Velike Britanije otkrili su visoke nivoe adeno-povezanog virusa 2 (AAV2) u krvi ili ćelijama jetre svih osim jednog od 25 dece sa neobjašnjivim hepatitisom.

U grupi dece bez ovog stanja skoro nijedno nije imalo AAV2, čak ni ona deca sa adenovirusom. Pored toga, kod mladih pacijenata sa hepatitisom sa AAV2 je mnogo veća verovatnoća da imaju genetsku mutaciju koja može da utiče tako da njihov imuni sistem burno reaguje na virusnu infekciju.

Studije, od kojih je jedna objavljena 19. jula, a druga upravo dostavljena MedRxivu, nude nove tragove za misteriozni pedijatrijski hepatitis od kog je do sada obolelo više od 1.000 mališana u 35 zemalja i koji je, nažalost, odneo 22 dečja života.

Ipak, istraživači su oprezni u vezi sa studijama, jer one još nisu prošle recenziju.

- Sigurno je intrigantno, ali je veoma mali broj slučajeva i kontrola. To bi mogla da bude veza, a ne uzrok - kaže Saul Karpen, pedijatrijski gastroenterolog na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori.

Virus AAV2 u uzorcima jetre ili krvi

Teški hepatitis kod dece je retkost i često ostaje neobjašnjiv. Ali zvona za uzbunu su se oglasila u proleće, kada su bolnice u Velikoj Britaniji prijavile porast slučajeva koji nisu povezani sa uobičajenim uzrocima kao što su virus hepatitisa A, B ili C. Još 334 takva neobjašnjiva slučaja prijavljena su u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), ali su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili u junu da oni nisu iznad uobičajenih nivoa.

Prošle nedelje u dva rada objavljena u magazinu The New England Journal of Medicine timovi u Birmingemu (Velika Britanija) i Birmingemu (Alabama) izvestili su o adenovirusu 41, specifičnom tipu koji uzrokuje gastrointestinalne bolesti, u većini od devet testiranih slučajeva u SAD i 30 u Velikoj Britaniji.

Foto: Shutterstock

Ali timovi iz Londona i Glazgova u Škotskoj, koji stoje iza dva preprinta, želeli su da se uvere da se ne pojavljuju neki novi virus ili virusna varijanta. Koristili su sekvenciranje DNK uzoraka tkiva iz slučajeva u Velikoj Britaniji da bi pronašli oko 200 različitih porodica virusa.

Virus AAV2 se izdvojio. Bio je u uzorcima jetre ili krvi u svih devet pregledanih škotskih slučajeva i 15 od 16 odvojenih slučajeva iz cele Velike Britanije. Nasuprot tome, skoro nijedna od 158 kontrola nije imala AAV2.

Ova porodica virusa prvobitno je otkrivena u uzorcima koji su sadržavali adenoviruse - AAV-u je potreban protein iz udaljenog virusnog rođaka, obično adenovirusa ili herpes virusa, da bi se replicirali. Skoro svi zaraženi AAV2 virusom imaju do 10 godina, ali virus može da miruje u ćelijama sve dok “pomoćni” virus ne dođe i ne aktivira ga.

Neki od pacijenata sa hepatitisom imali su i adenovirus, obično tip 41. Ali ovaj virus se našao i u kontrolama, koje su uključivale zdravu decu i decu sa hepatitisom iz drugih razloga.

"Pandemija može indirektno da objasni porast pedijatrijskog hepatitisa"

Autori preprinta takođe su isključili SARS-CoV-2, koji je u početku bio na “listi osumnjičenih”, delom zato što stope zaraze nisu bile veće od proseka u slučajevima u Škotskoj.

Pandemija bi, međutim, mogla indirektno da objasni porast pedijatrijskog hepatitisa u Velikoj Britaniji.

- Relaksirane korona mere značile su da su deca možda bila izložena „koktelu virusa“ odjednom umesto postepeno - kaže Ema Tomson, specijalista za zarazne bolesti u Univerzitetskom centru za istraživanje virusa u Glazgovu i vođa škotske studije.

Foto: Shutterstock

Obe studije su takođe otkrile da je dvanaestoro od četrnaestoro testirane bolesne dece imalo specifičnu mutaciju u tipu gena koji se zove HLA, a koji pomaže u oblikovanju odgovora organizma na patogene. Mutacija je posebno česta u severnoj Evropi; ima je 11 odsto Britanaca, a poznato je da je povezana sa nekim autoimunim poremećajima, primećuje Tomson.

Istraživači nisu pronašli AAV2 proteine ili stvarne kopije virusa u ćelijama jetre pacijenata. To sugeriše da umesto direktnog oštećenja ćelija jetre, AAV2 može da izazove imuni odgovor koji šteti organu.

- Ta teorija je podržana vezom sa HLA tipom i da su neka deca imala gastrointestinalne bolesti mnogo nedelja pre nego što su dobila hepatitis - kaže vođa londonskog tima, virusolog Džudi Breuer iz bolnice Great Ormond Street.

- Patogena uloga AAV2 kosi se sa svim što znamo o virusu - kaže virusolog Erik Kremer sa Instituta za molekularnu genetiku u Monpeljeu.

- Ispitivanje dečjih antitela na AAV2 moglo bi da potkrepi njegovu “krivicu” razlikovanjem stare infekcije ili novije infekcije koja je u vezi sa početkom hepatitisa. Te studije su planirane - kaže Tomson.

Mark Kej, istraživač genske terapije Univerziteta Stanford, kaže da bi trebalo istražiti da li HLA tip može da predvidi da li će pacijent na genskoj terapiji AAV doživeti toksičnost jetre.

(Telegraf.rs)