Doktorka objašnjava kada visoke doze vitamina D mogu biti toksične i koji su simptomi

D-vitamin  se još naziva i sunčani vitamin jer ga organizam proizvodi samo uz dovoljno sunčevog svetla. Veoma je važan za naš organizam jer reguliše nivo kalcijuma, fosfora i magnezijuma u telu, a samim tim i prevenira nastanak osteoporoze i pojavu rahitisa kod dece.

O važnosti vitamina D za naš organizam, ali i o tome zašto treba da budemo pažljivi prilikom konzumiranja sunčevog vitamina govorila je za Telegraf mr sci. med. dr Tijana Dangubić, internista-endokrinolog i magistar ishrane iz opšte bolnice Acibadem Bel Medic.

Preporučujemo

- Bez dovoljno D-vitamina nije adekvatna absorpcija kalcijuma iz hrane i suplementa. U jednoj studiji koja je obuhvatila 73.000 žena potvrđeno je da su žene koje su uzimale D-vitamin kao suplement imale za 37 odsto manji rizik za prelom kuka nego one koje ga uopšte nisu uzimale. Neke studije nagoveštavaju da je D-vitamin veoma važan za imunitet i da može čak da smanji verovatnoću nastanka karcinoma prostate, debelog creva i dojke. Postoje i studije koje su potvrdile da je manji procenat recidiva karcinoma mokraćne bešike kod osoba koje ga uzimaju - rekla je dr Dangubić.

- Nekoliko naučnih istraživanja potvrdilo je direktnu vezu između koncentracije D-vitamina i rizika za dobijanje dijabetesa. Trudnice koje nemaju dovoljno D-vitamina imaju veći rizik za razvoj preeklampsije, a nizak D-vitamin povezuje se i sa gestacijskim dijabetesom i bakterijskom vaginozom - upozorila je doktorka i podsetila da je dokazano da deficit D-vitamina dovodi do povećanog rizika za nastanak koronarne bolesti.

- Smatra se da su faktori spoljašnje sredine koji učestvuju u patogenezi multiple skleroze veoma bitni, a tu spada Epstein Barr-ova virusna infekcija, ali takođe i deficit vitamina D i B12 - dodala je ona.

Mnogi ljudi danas imaju manjak vitamina D u svom organizmu. Za to su odgovorni različiti faktori. Na primer, zanimljivo je, da osobe sa tamnijom bojom kože imaju veoma često manjak D-vitamina, zbog slabije apsorbcije sunčeve svetlosti.

- Osobe koje ne jedu dovoljno ribe i druge namirnice bogate D-vitaminom kao i oni koji žive u predelima gde ima malo sunčanih dana ili se čitav dan nalaze na poslu ili u kući i ne izlaze na sunce imaće niži nivo D-vitamina u organizmu; takođe osobe sa oboljenjem bubrega, oboljenjem jetre, ali i one sa poremećajem rada paratiroidnih žlezda imaju problem sa manjkom D-vitamina. Kod nekih ljudi je smanjena absorpcija D-vitamina iz hrane kao na primer kod onih koji imaju Kronovu bolest ili celijakiju. Pojedini lekovi kao što su statini i kortikosteroidni lekovi takođe utiču na manjak D-vitamina, a često se manjak javlja i kod osoba posle barijatrijske hirurgije - rekla je doktroka.

Foto: Promo/Bel Medic

Tokom pandemije korona virusa mnogi su uzimali vitamin D na svoju ruku, a poznato je koliko je opasno da sami sebi, bez konsultacije lekara, pripisujemo određene doze vitamina.

- Postojalo je mnogo tekstova i diskusija u medijima o tome kako je D-vitamin delotvoran u borbi protiv najtežih oblika kovid-19 infekcije, pa su ljudi samoinicijativno kupovali i dozirali sami sebi D-vitamin. Meni su dolazili pacijenti koji su uzimali svakodnevno čak 50.000 IJ holekalciferola, jednog od oblika D-vitamina, što je ogromna doza koja može dovesti do intoksikacije D-vitaminom. Generalno se ne preporučuje više od 4000 IJ holekalciferola dnevno, ali naravno doziranje zavisi od deficita vitamina i kod svakog pojedinca se dozira individualno - naglašava dr Dangubić i dodaje:

- D-vitamin interaguje sa nekim lekovima, a i postoje različiti oblici ovog vitamina tako da se ne daje svima holekalciferol koji se najčešće propisuje, pa se i o tome mora razmišljati. Kao što vidite, doziranje i odabir preparata su kompleksniji i zahtevaju sagledavanje više faktora.

- U 20 evropskih zemalja, studije su dokazale da postoji korelacija između D-vitamina i procenta obolevanja i smrtnosti od kovid-19 infekcije. Jedna retrospektivna azijska studija na 780 ispitanika takođe je dokazala da je nizak nivo D-vitamina povezan sa povećanom stopom smrtnosti od kovid infekcije. U Skandinavskim zemljama manji je procenat obolevanja od ove bolesti jer je tamo povećana suplementacija D-vitaminom, a i u ishrani je D-vitamin više zastupljen. Dokazano je da je D-vitamin stabilizator citokina i da osobe koje ga imaju u količinama koja je manja od 50 nmol/l imaju teži oblik pneumonije i veću smrtnost. Kako je kovid-19 infekcija u teškim slučajevima praćena citokinskom olujom koja dovodi do akutnog popuštanja pluća, D-vitamin je dobar stabilizator citokina i na taj način ima protivuplani efekat, ali i direktno smanjuje replikaciju virusa - obrazložila je.

Foto: Shutterstock

Doktorka Tijana Dangubić objasnila je kada možemo da preteramo sa uzimanjem vitamina D i koji su simptomi trovanja.

- D vitamin se može sintetisati u koži pod dejstvom sunca, a možemo ga unositi i putem namirnica kao što su riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja i meso. Ukoliko smo D-vitamin obezbedili uz pomoć sunčeve svetlosti ili putem ishrane, ne može doći do predoziranja, ali ako se uzima veća količina preparata D-vitamina od preporučene doze može doći do trovanja. D-vitamin nije rastvorljiv u vodi nego u mastima tako da duže vremena ostaju velike doze vitamina u organizmu stvarajući štetne efekte.

Simptomi trovanja

- povećan nivo kalcijuma u krvi, koji može da bude uzrok mučnine

- povraćanja

- opšta slabost

- učestalo mokrenje

- bol u kostima

- stvaranje kamenca u bubregu

Iz ove priče može se zaključiti da mnogi faktori utiču na to koliko je svakom od nas potrebno D-vitamina i zato je bitno da se pacijent obrati lekaru koji će mu dati adekvatnu dozu i adekvatan preparat D-vitamina.

- Neophodno je sagledati kompletno pacijenta i to ne samo godine starosti već i pridružene bilesti, životne navike i na osnovu svih parametara doneti odluku o dozi leka. Naravno, pre odluke neophodno je izmeriti nivo D-vitamina iz krvi - naglasila je doktorka i rekla da je podjednako zabrinjavajuća niska vrednost D-vitamina kao i prekomerna.

- Ukoliko je D-vitamin ispod referentnih vrednosti, neophodno je odmah početi sa adekvatnom nadoknadom, a u slučaju predoziranja, obavezno je prekidanje uzimanja leka jedan određeni vremenski period.

Na kraju, dr Dangubić nam je rekla koliko je dragocena čuvena kašičica ribljeg ulja, koju smo mnogi kao deca redovno uzimali.

- U moje vreme su se davale deci perlice ribljeg ulja, imali smo tu sreću da se nije davalo ulje na kašičicu zbog veoma jakog ukusa i mirisa. Riblje ulje je bogato omega-3 masnim kiselinama, a često je obogaćeno sa D, E ili A vitaminom i zato je dobro što smo ga dobijali jer se na našem podneblju ne jede često riba, a naročito ne ona koja je bogata omega-3 masnim kiselinama koje zajedno sa D-vitaminom utiču na funkciju mozga, poboljšanje nivoa masnoća u krvi, utiču na vid, smanjuju rizik za pojavu određenih karcinoma; zajedno imaju dobar efekat na autoimune bolesti, utiču na zdravlje kože, kostiju i na celokupan imunitet, zaključila je.

(Telegraf.rs/PR)