Da li znate kako da pružite prvu pomoć? Pročitajte detaljna uputstva za česte situacije

Da li ste se ikada našli u situaciji da je čoveku pored vas pozlilo i da se samo srušio i da je neophodno nekom da pružite prvu pomoć? Nekima se to nikada neće desiti u životu, ali može da se dogodi svakog trenutka: dok šetaju gradom, ispijaju kafu u kafiću, ili na fudbalu  ili u nekoj sličnoj svakodnevnoj situaciji.

Od toga da li mu pružate pomoć može zavisiti život osobe pored vas, pa je dobro da na licu mesta ponovite osnovne tehnike uz pomoć kojih možete da ga održite u životu do dolaska Hitne pomoći.

Dajemo vam uputstva korak po korak, ali s obzirom na to da vreme korona virusa još traje, pre toga treba naglasiti: smernice za pružanje prve pomoći su se promenile od pojave korona virusa, tako da je sada preporučeno da lice koje pruža prvu pomoć prethodno opere ili dezinfikuje ruke i da stavi zaštitne rukavice. Trebalo bi staviti i masku, a usta unesrećenog zaštititi maskom ili maramicom, naravno – ako sve ovo imate pri ruci.

Osim toga, nove smernice za pružanje prve pomoći u ovom periodu predviđaju da se vazduh usta na usta ne sme davati. Lekari sa kojima smo razgovarali kažu da masaža srca deluje stimulativno na disanje, ali ne kao prva pomoć sa izduvavanjem vazduha. Dakle, ako mislite da treba da se zaštitite od infekcije, u redu je da donesete odluku da samo masirate srce.

Prvi korak: Obezbedite mesto nesreće

Pre nego što počnete da pružate prvu pomoć, kako prenosi 24 sata, prvo obezbedite mesto nesreće, odnosno zaštitite osobu kojoj je pomoć potrebna od daljeg stradanja. Zatim pozovite hitnu pomoć ili zamolite nekoga u blizini da to uradi odmah. Broj za hitne slučajeve je 194.

Kada pozovete hitnu pomoć, potrebno je: da se predstavite i napomenete da pružate prvu pomoć na mestu nezgode, ili da je pored vas neko ko to čini; da date dispečeru broj telefona sa kojeg zovete, na koji neko može da se javi ako su potrebna dodatna uputstva; da kažete operateru gde se nesreća dogodila (tačna adresa, ili detaljne informacije o mestu događaja); da navedete šta se dogodilo (opisati vrstu i težinu nezgode) i vrstu povreda i dati podatke o polu i približnoj starosti povređenih; da odgovorite na dalja pitanja i poslušajte uputstva operatera.

Ukoliko iz nekog razloga dolazak hitne pomoći nije moguć u kratkom roku, proverite da li možete da organizujete brzi transport povređenog do najbliže zdravstvene ustanove.

Drugi korak: Proverite stanje žrtve

Ako naiđete na čoveka koji nepomično leži ili se iznenada srušio na zemlju, prvo proverite da li je pri svesti, savetujte na sajtu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć: Uhvatite čoveka za ramena i nežno ga protresite i postavite mu nekoliko pitanja. Ako nema odgovora, osoba je bez svesti i sve dalje procedure se moraju sprovesti brzo i bez odlaganja.

Pozovite pomoć i primenite 'ABC proceduru'.

Treći korak: ABC - postupak reanimacije

Dreamstime „ABC“ je skraćenica stvorena da bi se lakše zapamtio redosled mera koje sprovodimo na nesvesnoj osobi:

A-airvai - otvaranje disajnog puta

B-breathing (disanje) - provera disanja

C-cirkulacija (krvotok) - masaža srca i veštačko disanje

A - Otvaranje disajnih puteva

Okrenite onesvešćenog na leđa i zabacite mu glavu unazad, podižući bradu prstima jedne ruke, dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika se udaljava od zadnjeg zida ždrela, kako bi se obezbedila prohodnost disajnih puteva. Ponekad ćete morati da uklonite zubnu protezu iz usta ili sadržaj koji je osoba povratila. Najlakši način da to uradite je prstom umotanim u maramicu ili gazu. Nemojte to ignorisati, jer ako to ne učinite, osoba možda neće moći da diše.

B - Provera disanja

Da biste proverili da li osoba diše, nekada se preporučuje da prislonite uvo na usta, da osetite dah na svom obrazu. Od pojave korone preporučuje se samo posmatranje grudnog koša osobe i na osnovu toga da li se kreće u ritmu disanja ili ne, zaključiti da li diše. Zato slušajte zvukove disanja i posmatrajte pokrete disanja na grudima i stomaku osobe bez svesti. Provera disanja može trajati do deset sekundi.

Imajte na umu da se povremeni kratki udisaji ne smatraju normalnim disanjem i da ih treba tretirati kao da nema disanja. Ako onesvešćeni normalno diše, okrenite ga na bok i proverite da li stiže Hitna medicinska pomoć. Kontrolišite svoje disanje periodično. Ako osoba bez svesti ne diše, započnite postupak reanimacije.

C - Postupak prve pomoći

Masaža srca

Reanimaciju počinjemo masažom srca. Ova procedura nosi rizik od preloma rebara i povrede unutrašnjih organa, pa je treba izvoditi samo kada je to zaista neophodno. Osoba kojoj pružate prvu pomoć mora da leži na tvrdoj podlozi. Stavite koren svog dlana na sredinu njegovih grudi. Stavite drugi dlan preko prvog. Prsti mogu biti isprepleteni ili ispruženi, ali ne smeju da dodiruju zid grudnog koša. Laktovi spasioca moraju biti ispruženi, a ramena iznad tačke pritiska. Pritisak treba da bude brz i kratkotrajan, sa snagom prilagođenom uzrastu i konstituciji pacijenta.

Kod odrasle osobe, grudna kost mora biti uvučena za 4 do 5 centimetara. Nakon guranja, otpustite pritisak tako da se grudi vrate u prvobitni oblik. Kada masirate srce, ne treba odvajati dlanove od zida grudnog koša.

Naime, tokom čitavog ciklusa pritiskanja i otpuštanja, laktovi spasioca treba da budu ispruženi, a dlanovi u kontaktu sa grudima. Masaža se izvodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti (pet pritisaka u tri sekunde). Nakon trideset pritisaka pređite na veštačko disanje (ako ga dajete).

Disanje usta na usta

Dišući usta na usta, spasitelj kleči pored čoveka i treba da zabaci glavu unazad. Jednom rukom podignite bradu i držite usta otvorena, a drugim prstima držite muškarčeve nozdrve zatvorene i držite glavu unazad. Duboko udahnite, pokrijte usta povređenog ustima i udahnite vazduh. Ova inflacija treba da traje jednu sekundu i da bude ujednačena. Tokom udisanja pratite pokrete grudnog koša osobe kojoj pomažete, pa prema tome prilagodite zapreminu vazduha koji udišete. Ova zapremina treba da bude takva da naduva grudni koš kao pri spontanom disanju.

Kada posumnjati na srčani udar

Ne postoje znaci koji bi nedvosmisleno ukazivali na srčani udar, ali ovo su najčešći simptomi koji mogu biti znak srčanog udara: Bol u grudima (pritisak ili stezanje, bol koji se širi na levo rame, ruku, vrat, vilica), bleda i znojna koža i mučnina i povraćanje. Ne moraju svi simptomi biti prisutni, a treba imati na umu da se isti simptomi mogu javiti iu drugim stanjima.

Ako sumnjate na srčani udar, postavite osobu u polusedeći položaj i uverite se da je mirna. Ne dozvolite mu da hoda ili da se napreže. Zdrobite tabletu aspirina ili andola od 300 mg i dajte je osobi sa malo vode. Ljudi koji pate od angine pektoris takođe treba da uzimaju uobičajenu terapiju - Nitroglicerin (Angised) ili Tinidil pod jezik. Ako pacijent izgubi svest, proverite disanje i protok krvi i po potrebi započnite mere reanimacije.

Kada posumnjati na moždani udar

Jedan od prvih znakova moždanog udara je slabost ili ukočenost u levoj ili desnoj polovini tela. Kao rezultat toga, osoba obično pada na zemlju. Govor je težak ili nemoguć. Pacijent ima poteškoća u izgovaranju reči ili uopšte ne može da govori. Opet, ne moraju svi simptomi biti prisutni i mogu se javiti samo u blagom obliku. Moguće je da jedan ugao usana padne, pa će usta izgledati iskrivljena. Osoba obično ne može da proguta. Moguće je da se javi jaka glavobolja, vrtoglavica, neravnoteža i povraćanje, kao i nekontrolisano mokrenje i stolica. Može doći i do gubitka svesti.

Ako sumnjate da je osoba imala moždani udar, stavite je u ležeći položaj sa blago podignutom glavom i ramenima. Ako počne da povraća, okrenite ga na bok kako biste dozvolili da povraćani sadržaj iscuri iz njegovih usta. Pozvati hitnu. Ako je pacijent bez svesti, okrenite ga u bočni položaj. Proverite da li imate disanje, i ako je potrebno, započnite mere reanimacije.

Zaustavljanje krvarenja

U slučaju da povređeni obilno krvari, krvarenje treba usporiti stavljanjem obloga na povredu laganim pritiskom. Ako nemate pri ruci komplet prve pomoći, koristite čistu krpu. Komprese treba fiksirati zavojem, šalom ili bilo kojim drugim materijalom koji je pri ruci, do dolaska hitne pomoći. Ako je rana na ruci ili nozi, podignite ih stavljanjem jastuka ili kese i držite ih u povišenom položaju. Ako je strano telo (nož, drvo, strela) zaglavljeno u rani, ne smete ga vaditi. Krvarenje ćete zaustaviti pritiskom na rubove rane oko stranog tijela, ističe se u uputama Zavoda za hitnu medicinu Šibensko-kninske županije.

Kako staviti kompresioni zavoj

Ako nemate pri ruci svu opremu za previjanje rana, možete koristiti i čistu krpu. Stavite rolnu zavoja ili tkanine na gazu, tačno iznad mesta krvarenja. Može se koristiti i komad drveta ili kamena. Čvrsto zategnite rolnu kružnim zavojem. Napravite čvor iznad omotača. Povređenu ruku ili nogu treba držati u povišenom položaju. Povređenu osobu je najbolje ne pomerati osim ako je to neophodno, osim ako postoji opasnost od dodatne životne opasnosti. U većini slučajeva dovoljno je obezbediti da se osoba ne pomera i poklopiti da bi održala temperaturu do dolaska lekara.

Prelomi, opekotine i trovanja U slučaju opekotina, najvažnije je da se opečeno mesto što pre ohladi (na primer, stavite pod mlaz hladne vode). Ne dodirujte mesta gde je opekotina prodrla u kožu i ne uklanjajte komade tkanine koji su se zalepili za kožu. U slučaju sumnje na trovanje, to posebno naglasiti operateru Hitne pomoći i zatražiti savet telefonom.

Postavljanje u bočni položaj

Najvažnije je sprečiti mogućnost gušenja usled povraćanja ili regurgitacije jezika. Kad god je moguće, unesrećenog okrenite u bočni položaj, tako da leži na grudima, na jednoj strani, sa glavom na jednu stranu, potkoljenice ispružene uz telo, a druga ruka savijena u laktu sa pesnica da se stavi blizu lica. Potkolenica je ispružena a natkolenica savijena sa stopalom ispred kolena potkolenice. Ovaj položaj je poznat kao bočni položaj i vrlo se često koristi u prvoj pomoći.

(Telegraf.rs)