Savet stručnjaka, pulmologa: Šta ako vas muči produženi kašalj?

Prof. dr Tatjana Adžić-Vukičević, pulmolog/ Foto: Proton System

Kašalj se može osećati kao jedan od simptoma zbog kojih ne morate da se znojite. Možda ga pripisujete alergijama ili mislite da normalno kašljete, posebno ako ste pušač, međutim, ako traje duže od 8 nedelja tada govorimo o produženom kašlju koji se može i treba lečiti. O tome razgovaramo sa prof. dr Tatjanom Adžić Vukičević, pulmologom i direktorkom Kovid bolnice u Batajnici.

Šta može biti uzrok kašlja?

Akutni kašalj najčešće traje 3 nedelje i može biti posledica infekcije gornjih ili donjih disajnih puteva, plućne embolije ili srčanog popuštanja. Kašalj koji traje 3 do 8 nedelja takođe je posledica infekcije donjih ili gornjih disajnih puteva, obično prestaje nakon 4 nedelje. Hronični kašalj koji traje duže od 8 nedelja i obično uzročnici nisu unapred definisani. Smatra se da 10-40% svih pulmoloških pregleda jeste upravo zbog kašlja.

Kada se utvrdi uzrok kašlja, treba posmatrati i ostale simptome koji ga prate. Ako se npr. suočavate sa gorušicom uz kašalj, onda to ukazuje na GERB. Ako imate svrab u očima i curenje nosa, to može da ukaže na alergije.

Prvi korak u dijagnostici produženog kašlja podrazumeva pregled i anamnezu, drugi snimanje pluća. Kod bolesnika koji su pušači ili koriste lekove za terapiju visokog krvnog pritiska, ne treba sprovoditi dijagnostiku, najmanje 4 nedelje nakon što se obustavi pušenje ili prekine korišćenje ACE inhibitora.

Lečite kašalj – ostanite mirni

Čak i ako vas baš i ne muči, a vaš produženi kašalj traje mesecima, to je znak da vaše telo ima problem da preboli bolest ili se suočava sa novim izazovom. Za različite tipove kašlja prof. dr Adžić Vukičević savetuje različit pristup, ali i obaveznu posetu lekaru ukoliko taj kašalj traje duže od 8 nedelja.

Hronični, produženi kašalj najčešće nastaje zbog bolesti gornjih disajnih puteva (najčešće slivanja sekreta iz disajnih puetva), potom zbog grupe različitih bolesti i stanja koja nalikuju bronhijalnoj astmi i treći uzrok jeste gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) – napominje prof. dr Adžić Vukičević.

Kašalj takođe predstavlja čest simptom hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). U pitanju je bolest pluća koja se može sprečiti i lečiti, a karakteriše se konstantnim disajnim tegobama i ograničenjem protoka vazduha u disajnim putevima. HOBP podrazumeva hronični bronhitis i emfizem. Kašalj koji nastaje u HOBP može biti produktivan, sa druge strane, neki od obolelih imaju suv kašalj. Uzroci uključuju pušenje, aerozagađenje i genetski nedostatak enzima alfa-1 antitripsina. Ostali uzočnici nastanka HOBP jesu proces starenja, pol, ozbiljne infekcije u dečijem uzrastu, kao i preosetljivost disajnih puteva. U većini slučajeva HOBP nastaje kao posledica pušenja. Pušenje je i najbolje proučen faktor rizika za HOBP - napominje prof. dr Adžić Vukičević.

Foto: Promo

Koje su karakteristike produženog kašlja kod bolesnika sa HOBP?

• Najgori je ujutro i može se pogoršavati tokom dana
• Često je udružen sa malaksalošću
• Često je udružen sa iskašljavanjem žilavog ispljuvka ponekad prebojenog
• Ne prolazi na standardno lečenje
• Disanje ne mora u početku biti otežano, ali tokom vremena kašalj može da postane produktivan i da bolesnik sve više kašlje
• Simptomi HOBP mogu da se pogoršavaju tokom vremena.

Covid-19 infekcija je respiratorno stanje uzrokovano koronavirusom. Neke osobe mogu biti zaražene, a da ne primećuju nikakve simptome (lekari ovo stanje nazivaju asimptomatskim). Većina osoba ima blage simptome, ali neke mogu imati i ozbiljne simptome, kao što su problemi sa disanjem što se javlja često kod starijih osoba, i osoba sa pridruženim oboljenjima kao što su dijabetes ili bolesti srca. Nakon preležane Covid-19 infekcije, možete imati produženi kašalj sa sekretom, vaše disanje može biti bučnije nego što je normalno, a možete ostati bez daha. Važno je da izbacujete sekret iz pluća.

U lečenju kašlja u HOBP i Covid-u važnu terapijsku opciju predstavljaju mukolitici (lekovi za iskašljavanje) kao što je N-acetilcistein (NAC) kao antioksidans i koji razvodnjava sekret i omogućava lakše iskašljavanje. Preporučujem PropoMucil® 600 kod HOBP pacijenata uz inhalacionu terapiju zato što je dokazano bezbedan i u visokim dozama (2x600), kao antioksidans pomaže smanjenje stope pogoršanja HOBPa.

Pacijenti su zdraviji, manje kašlju i imaju bolju zaštitu disajnih puteva. Propolis u PropoMucil-u® je bogat polifenolima dodatno pruža bolju antimikrobnu, antioksidativnu i protiv upalnu zaštitu, a smiruje iritirane sluznice. Kombinacija propolisa uz NAC predstavljaju efikasniju podršku disajnim putevima kod respiratornih infekcija. Zato je za mene preporuka broj 1, PropoMucil® za sve koje muči šlajm – na kraju savetuje prof. dr T. Adžić Vukičević.

(Telegraf.rs/PR)