Izgaranje na poslu i oporavak: Kako da se najlakše vratite u formu i izazovima koje volite

Ugađanje sebi je ključno za oporavak od "sagorevanja na poslu" jer je lako ignorisati znakove upozorenja koji nisu uvek tako očgledni. Ponovo osećanje energije nakon sagorevanja može dovesti do toga da još jednom sebi dopustite preterivanje i ponovo skliznete u problem, tako da je važno razmisliti o svim izborima.

U svakom slučaju, stručnjaci kažu da eksperimentisanje sa nivoom aktivnosti pomaže procesu mentalnog i fizičkog oporavka od sagorevanja, što znači da slobodno dopustite sebi da jedan određen period posle opravka testirate svoje mogućnosti i dozirate obaveze na poslu.

Preporučujemo

Tek kad nas pogodi problem kao što je problem sagorevanja na poslu, može nas naterati da promenimo svoje radne navike: da skratimo radno vreme, da budemo spremni da kažemo ne, možda da potpuno promenimo profesiju ili radno vreme. Međutim, osim ako nismo nezavisni finansijski, još uvek moramo da zarađujemo za život. Štaviše, ljudi ne prolaze dobro sa produženim periodom nemanja posla. Savremena psihologija kaže da su  nam potrebni adekvatni načini da usmerimo svoje sposobnosti i trud. Kako da se vratimo na posao, a da ne izgorimo ponovo?

Svest je ključna

Znaci predstojećeg sagorevanja obično su očigledni kada se pogleda unazad - manjak energije i strah od posla, ali ih je lako zanemariti u početku. Svi koji su iskusili sagorevanje u nekom trenutku shvataju da moraju da obrate više pažnje na to kako i koliko rade. Vežbajte slušanje iznutra. Šta vam telo govori? U kakvom ste stanju uma? Da li se vaš duh širi ili sužava? Znaci upozorenja prevelikog stresa su tu kada im se otvorimo i dozvolimo sebi da ih prepoznamo.

Prepoznajte energiju napunjenu adrenalinom

Uobičajeno je da se osećate "naelektrisano" i napeto pre mentalnog, fizičkog ili emocionalnog sloma. Telo može da uspostavi privremeni odgovor na suočavanje koji nam omogućava da nastavimo da se borimo kroz visoke nivoe stresa, kao što je nalet energije koji nas vodi preko ciljne linije maratona - pre nego što se srušimo. Naučite da razlikujete zdravu, održivu energiju od aktivnosti izazvane stresom koja na kraju dovodi do iscrpljenosti. S tim u vezi, izbegavajte da se oslanjate na kofein da biste održali svoju aktivnost.

Kofein i drugi stimulansi veštački podstiču prekomernu aktivnost, čak i kada se iscrpljujemo.

Foto: shutterstock.com

Čuvajte se preterivanja

Kada počnemo da se osećamo energičnije i manje izgoreli, postoji razumljiva želja da preuzmemo više posla. Budite oprezni u preuzimanju obaveza od kojh je teško pobeći jer vas to veoma lako može preopteretiti (npr. prisustvovanje četvorodnevnoj konferenciji van kuće, posebno u ranoj fazi procesa oporavka).

Razmislite šta će se zapravo od vas tražiti i da li je to mudar izbor u ovom trenutku.

Naučite upravljanje stresom u realnom vremenu

Uobičajeni obrazac koji vodi do sagorevanja je nepotpuni oporavak nakon vikenda ili odmora i umesto da se osećamo odmorno i spremni za rad, samo želimo više slobodnog vremena.

Živeti samo za trenutke koje imate samo vikendom ili plaćeno slobodno vreme nije održiva strategija upravljanja stresom.

Moramo naučiti da se oslobodimo stresa u realnom vremenu. Nastojte da pronađete lakoću u aktivnostima. Na primer, provedite nekoliko minuta za ručkom oslobađajući se stresa od jutra i prošetajte sa prijateljem ako je moguće. Preispitujte misli koje stvaraju stres u ovom trenutku, kao kada vam um kaže da morate da završite ovaj projekat danas.

Postavite pravila koja funkcionišu za vas…

Kada ste u procesu opravka od sagorevanja, uspostavite pravila koja će raditi u funkciji vašeg oporavka: svaki dan pauzirati za ručak, prekinuti posao do 17:00 h, ograničiti broj sastanaka u danu i više. Pronađite ono što vam odgovara.

Za početak, budite konzervativni u pogledu onoga što je realno postići za jedan dan i čuvajte se nagona da uradite više nego što ste spremni.

… i budite voljni da eksperimentišete

Pridržavajte se svojih pravila jer u suprotnom, oni mogu da postanu sopstveni izvor stresa. Dok obnavljate svoju snagu i rezervu, eksperimentišite i radite više ako želite. Možda smo sposobni za više – ili manje – nego što zamišljamo, a saznaćemo samo ako pokušamo.

Ako preterate, pazite na pristrasnost i svaljivanje krivice na samog sebe. Tretirajte sve to kao informaciju iz koje možete učiti. Sagorevanje od prejakog pritiska može se osećati kao neka vrsta samoizdaje, tako da može biti teško da ponovo verujemo sebi. Neprekidno negujte odnos sa sobom, proveravajte kako ste i prilagođavajte se na osnovu onoga što opažate i doživljavate. Negujući sami sebe i brinući o sebi možemo ponovo otkriti radost nagrađivanja i rada koji će nam udahnutu život, a ne iscrpeti život iz nas.

(Ona.rs)