Šta je putnička dijareja i kako da sprečite probleme tokom odmora

  • 0
Prof dr Dragan Popovic Prof dr Dragan Popović/ Foto: Lična arhiva

Gotovo je sa poslom i obavezama, pakujete se i krećete na put. Pred Vama su konačno i plaža, i sunce i miris borove šume… Odjednom, umirujući zvuk talasa zapravo postaje grmljavina iz vašeg stomaka. Od odmora nema ništa, stigla je putnička dijareja!

Putnička dijareja je ubedljivo najčešći zdravstveni rizik putnika, a procenjuje se da oko 10 miliona ljudi dobije proliv na putovanjima. Sa Prof. dr Draganom Popovićem, direktorom Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju UKCS razgovaramo o tome kako sprečiti pojavu stomačnih tegoba tokom leta.

  • Šta je putnička dijareja?

Pored bolesti vožnje, putnička dijareja je najčešći problem turista, naglašava prof. Popović. Ona nastaje zbog činjenice da lokalna hrana i voda mogu sadržati dopuštene količine mikroorganizama, uobičajenih za to područje, na koje je lokalno stanovništvo otporno, ali turistima mogu stvarati velike probleme. Infekciju uglavnom izazivaju bakterije Escherihia coli, Shigella i Salmonella. Putnička dijareja se upravo iz ovih razloga javlja kod 20-50% putnika, bez obzira na to da li odlaze na planinu, more, u selo ili banju. Obično se javlja tokom prvih dana boravka na putu, ali se problem može pojaviti u bilo koje vreme, pa čak i do mesec dana po povratku kući.

  • Koje su najčešće tegobe koje imaju putnici?

Putničku dijareju karakterišu učestale tečne stolice praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu, temperaturom, a ponekad i prisustvom krvi u stolici. Ranije se smatralo da su zemlje visokog rizika za ovu bolest zemlje u razvoju, kao što su zemlje Latinske Amerike, Afrike ili Azije, ali treba biti realan i skrenuti pažnju da se ove tegobe ne javljaju samo na egzotičnim destinacijama, već i kod turista koji letuju u Grčkoj, Turskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj ili Hrvatskoj, gde odlazi najveći broj naših građana. Osobe koje su posebno osetljive i u situaciji povećanog rizika jesu deca i mladi, osobe oslabljenog imuniteta, osobe koje boluju od sindroma nervoznog creva ili dijabetesa, kao i osobe koje uzimaju lekove za smanjenje produkcije hlorovodorične kiseline (koji imaju gorušicu, gastritis, čir).

  • Da li putnička dijareja zahteva lečenje?

Zbog činjenice da je to uglavnom bolest koje sama prođe, često je jedino potrebno lečenje oralnom rehidracijom, to jest nadoknadom vode. Naime, dijarejom se gubi puno tečnosti, koju je potrebno nadoknađivati zbog rizika od dehidratacije. Tako je preporuka da se gubitak nadoknadi uzimanjem instant supica iz kesice koje u sebi sadrže i soli, elektrolitnih rastvora koji se kupuju u apoteci, te čajevima. Alkohol svakako treba izbegavati, jer doprinosi dehidraciji. Što se ozbiljnijeg lečenja tiče, većina ovih tegoba prođe sama od sebe za par dana. Ono što svakako savetujem jesu probiotski preparati koji se mogu uzimati i preventivno. Ako se razvije proliv sa 3 ili više stolica u razdoblju od 8 sati, i povezani su s mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu, povišenom temperaturom ili pojavom krvi u stolici, potrebno je javiti se lekaru zbog eventualnog dodatnog uzimanja antimikrobne terapije.

Bulardi Foto: Promo
  • U našim apotekama ima više od sto razičitih probiotskih preparata. Kako izabrati onaj pravi?

Prilikom izbora probiotskog preparata treba se odlučiti uvek za onaj koji ima kliničke dokaze da doprinosi smanjenju rizika od nastanka stomačnih tegoba tokom putovanja. Saccharomyces boulardii je jedina probiotska gljivica i nalazi se u svim svetskim vodičima za prevenciju i lečenje putničke dijareje, ali i u preporukama Farmaceutskog fakulteta u Beogradu sa najvećim stepenom kliničkih dokaza. Time je prvi uslov za izbor efikasnog preparata ispunjen, navodi prof. Popović. Drugi uslov o kome treba voditi računa, naročito u letnjem periodu, jeste pakovanje. Naime, probiotski sojevi su živi mikroorganizmi koji su osetljivi na ambijentalne uslove koji vladaju tokom leta. Važno je da svaki blister probiotskog preparata bude upakovan u dodatnu zaštitnu foliju, koja kapsulе u pakovanju štiti od svetla, vlage i kiseonika, što garantuje bezbednost, efikasnost i stabilnost preparata. U tom kontekstu, treba obratiti pažnju na još jedan faktor, a to je spoljašnja ambalaža na kojoj treba da bude navedena doza preparata ne u momentu pakovanja, već u momentu isteka roka. Od doze preparata zavisi efikasnost, što znači da ona mora da bude garantovana tokom čitavog roka trajanja od 2 godine, objašnjava prof. Popović.

Farmaceuti u našim apotekama daće Vam koristan savet kako upotrebiti Bulardi kod Vas ili Vašeg deteta, a uputiće Vas i kako da se najbolje pripremite za putovanje kako bi Vaš odmor protekao opušteno i bez zdravstvenih tegoba. Da biste imali prijatno putovanje i mirno letovanje, Bulardi treba uzimati nedelju dana pre puta, sve vreme trajanja putovanja i još 5-6 dana po povratku kući, da bi se crevna flora u potpunosti regenerisala.

  • A ako se stomačne tegobe ipak jave?

Ako Bulardi niste uzimali kako je preporučeno pre puta, pa se stomačne tegobe ipak jave, treba odmah početi sa rehidracijom (dodatkom tečnosti i rehidratacionih rastvora) kako bi nadoknadili izgubljenu vodu i elektrolite. Sa primenom Bulardija u tom slučaju treba početi već prvog dana proliva u dozi 1-2 kapsule/kesice dnevno. Takođe, tokom trajanja dijareje preporučuje se nešto laganija hrana koja podrazumeva bistre supe, tost, bareni krompir, pirinač i barene jabuke. Lekovite biljke kamilica i nana deluju umirujuće i pomažu u slučaju grčeva koji često prate dijareju, a kao što sam naglasio doprinose i rehidraciji. U većini slučajeva simptomi prolaze nakon jednog do pet dana, ali nekada mogu trajati i do dve nedelje. Posebno treba obratiti pažnju na osobe pod rizikom. Svi oni potpuno bezbedno mogu uzimati S.boulardii u posebnom a-tech pakovanju.

  • Imate li savet za kraj?

Podrazumeva se i da se sve vreme trajanja putovanja treba redovno prati ruke, piti samo flaširanu vodu, jesti oljušteno ili dobro oprano voće. Hrana koju treba izbegavati su nekuvano meso, sirovo povrće i ulična hrana. U restoranima je preporučljivo jesti samo kuvano. Veliki broj mikroorganizama ubija se termičkom obradom, pa je samim tim mnogo bolje odlučiti se za proverenu varijantu i uzimati samo termički obrađene namirnice. Mlečni proizvodi i voda iz česme su takođe hrana visokog rizika.

Zato za nezaboravno i bezbrižno letovanje cele porodice, gde god da putujete, savetujem probiotski preparat koji ispunjava uslove koje sam naveo i koji će Vam omogućiti zasluženi odmor na koji ste toliko čekali.

(Telegraf.rs/PR)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA