Lekovi koje piju mnogi u Srbiji mogu da izazovu demenciju u kasnijem životu
Upotreba lekova protiv anksioznosti može da vas stavi u potencijalni rizik od kognitivnog poremećaja u kasnijem životu, prenosi "Daily Mail".
Istraživači iz Organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju u Australiji otkrili su da lekovi mogu da utiču na ćelije mozga koje zauzvrat ometaju dendrite, ključne delove neuroona mozga.
Preporučujemo
Hejli Biber otkrila moćan metod protiv anksioznosti: Vežba koja daje sjajne rezultate
Svaka petnaesta osoba u Srbiji ima neku vrstu duševnih smetnji: Pandemija uticala na anksioznost i depresiju
Kako prenosi britanski "Daily Mail" milioni Amerikanaca koriste lekove protiv anksioznosti, a veza između njih i povećanog rizika od kognitivnog pada kasnije u životu odavno je poznata.
Istraživači se nadaju da će njihovo otkriće otvoriti vrata novoj klasi lekova koji neće imati dugoročni uticaj na zdravlje mozga.
Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije korona virusa, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Stručnjaci procenjuju da će uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast.
Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvija anksioznost i depresiju prouzrokovanu novonastalom situacijom, a domaći psihijatri i psiholozi očekuju sličan trend u Srbiji.
- Pronađena veza između lekova i demencije jako je važna jer se smatra da dugotrajna upotreba lekova protiv anksioznosti doprinosi ubrzanom razvoju demencije - kazao je profesor Ričard Beneti za "Neuroscience news".
Tim je testirao dijazepam, uobičajan lek za anksioznost kako bi videli kako će reagovati na nuerološki sistem kod miševa.
Otkrili su da lek ne ide direktno u sinapse već u mikroglije - ključne ćelije u celokupnom održavanju mozga što nije ono što su naučnici očekivali.
Upravo ovo može da bude razlog zašto neki koji uzimaju lekove protiv anksioznosti pate od ozbiljnog umora, pa čak i od demencije i drugih kognitivnih problema.
Eksperti ovo objašnjavaju kao pražnjenje žica u mašini. Ako se žice oštete mogu da rade sporije ili potpuno da prestanu sa radom.Na kraju, ako je previše žica oštećeno cela mašina, koja je u ovom slučaju mozak, može da izgubi određene operacije.
Ovo istraživanje dolazi u pravo vreme budući da se nakon pandemije u svetu, ali i u Srbiji povećao broj ljudi koji pate od anksioznosti i depresije, posebno mladih. Statistika kaže da svaka 15 osoba u Srbiji ima neku vrstu duševnih smetnji.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Krkobabić: Ulaganje u mlade ljude nije kampanja, već strateško opredeljenje Srbije
Čudesni moždani neurotrofni faktor: Kako ga prirodnim putem povećati za zdraviji mozak?
UNICEF: Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji susrela se sa nekim mentalnim izazovom
<% post.title %>
Istraživanje pokazalo da većina mladih ne zna kome da se obrati za pomoć i podršku: Ovo je početni korak
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Spava sa TAŠTOM, sa ženom više nema SE*S - ranije buktalo od strasti pa PRESUŠILO: Ona mu redovno brije LEĐA I ZADNJICU i ne smeta joj celibat - veza kakvu retko ko ima
POGINULA POZNATA PEVAČICA (44): Otac je pronašao kako leži ispod prozora
NAJLEPŠA ŽENA poreklom SA KOSOVA I METOHIJE udala se u venčanici koja PUCA PO ŠAVOVIMA, a svi su ŠOKIRANI snimkom na kome pleše: Haljina toliko tesna da NE MOŽE da se pomeri ni milimetar
