Artroskopija kolena rešava probleme sa meniskusom, hrskavicom i ligamentima

Artroskopija kolena je savremena minimalno invazivna hirurška tehnika kojom mogu istovremeno da se dijagnostikuju i leče tj. otkolone problemi u zglobu kolena. Tokom ove procedure, kroz veoma male rezove na kolenu, veličine 5 do 10 milimetara, hirurg uvodi minijaturnu kameru (artroskop) i i instrumente kojima obavlja operaciju.

Ko su kandidati za ovu proceduru, šta se sve može rešiti artroskopijom kolena i koliko dugo traje oporavak objasniće nam Dr Aleksandar Crnobarić, ortopedski hirurg zaposlen u Acibadem Bel Medicu, koji već dugi niz godina obavlja artroskopske operacije.

Zbog kojih simptoma je potrebno da se obratimo ortopedu

• Kada je bol u kolenu razlog da se obavezno obratimo ortopedu?

Bol koji se javi na bilo kojem segmentu ljudskog tela, ukoliko je konstantan i traje, ili se ponavlja tokom vremena, obično je pokazatelj da postoji neki problem. Tako je i kod koštano-zglobnog sistema.

Koji su ostali simptomi zbog kojih je nam je neophodan pregled ortopeda?

Pored bola, često su indikatori problema ograničenje pokreta, bol pri izvodjenju određenih pokreta, osećaj preskoka, otok i crvenilo u predelu zgloba…

Akutni i hronični problemi koji se rešavaju atroskopijom

• Da li postoje hitna stanja (prelomi, traumatske povrede) koja se zbrinjavaju artroskopski?

Artroskopski se najčešće zbrinjavaju sportske povrede, kao što su oštećenja meniskusa, ligamenata, a koje su često udružene i sa povredama hrskavice, pa i tzv. osteohondralnim prelomima gde se tokom povrede zajedno sa delom hrskavice praktično odvaljuje i parče koštanog tkiva. Neke od ovih povreda spadaju u domen akutne traume jer dovode do onesposobljavanja pacijenta za normalno funkcionisanje čak i u minimalnom opsegu, kao npr. kada ošećen meniskus ili slobodno telo blokiraju koleno.

• Da li se artrokopijom kolena rešavaju hronični problemi sa meniskusom i legamentima?

Naravno, mnoga od ovih oštećenja, ukoliko se ne leče, neposredno po povređivanju postaju hronični problem, koji čak i ukoliko se ne leče u akutnoj fazi, postaju hronički problem i prouzrokuju trajne tegobe. Pa će tako oštećen meniskus uzrokovati bol, sa spoljašnje ili unutrašnje strane kolena (u zavisnosti koji je meniskus oštećen, spoljašnji ili unutrašnji), osećaj preskoka pa i blokada, neretko praćeni i otokom u zglobu. S druge strane, oštećenja ligamenata praćena su osećajem nestabilnosti zgloba, osećaja da pacijentu „ispada koleno“.

• Da li je moguće da se operišu oba kolena u jednom zahvatu?

Moguće je izvesti zahvat na oba kolena istovremeno. U tehničkom smislu to nije nikakav problem. Prilikom razmatranja izvodjenja zahvata na oba zgloba, pre svega se vodi računa o tome kako bi pacijent podneo sam „dvostruki“ operativni zahvat. To je individualno za svakog pacijenta i svakako se odluka o tome donosi u zajedničkoj konsultaciji sa anesteziologom i internistom. Takođe, i sam tok rehabilitacije nakon operacije mora biti prilagođen činjenici da su operisana oba zgloba.

Kada može da se radi artroskopska operaciju kolena, a kada ne

• Ko su najbolji kandidati za artroskopsku operaciju kolena, a kod koga se artroskopija ne primenjuje? Da li to ima veze sa godinama pacijenta?

Ove povrede su karakteristične za mladju populaciju, jer se najčešće dešavaju tokom sportskih i fizičkih aktivnosti. Zato su oni i najčešći kandidati za artroskopsku operaciju kolena.

Navedene strukture zgloba, meniskusi, zglobna hrskavica pa i ligamenti, kao i svaki drugi organ podložni su procesu starenja, tj. degenerativnim promenama tokom kojih vremenom gube elastičnost i kao takvi postaju podložniji povredama čak i prilikom uobičajenih aktivnosti (npr. ustajanje iz čučnja, ili rotacija na nozi pri osloncu). Ovo su oštećenja na terenu degenerativnih promena i karakteristični su za srednju pa i stariju uzrastnu grupu.

• Kada je neophodno da se zglob kolena zameni veštačkim zglobom?

Kada dođe do značajnijeg oštećenja zglobne hrskavice, pa i same kosti, usled degenerativnih promena, bol u kolenu postaje konstantan ili se javlja i pri minimalnom opterećenju zgloba. Tada je često jedino rešenje ugradnja veštačkog zgloba, u ovom slučaju proteze kolena. Ova procedura omogućava ljudima bezbolan pokret u kolenu i normalno funkcionisanje u smislu izvođenja svakodnevnih aktivnosti.

Od čega zavise vrsta dijagnostike i anestezije

• Da li su pre atroskopije potrebni da se urade redgenski snimak ili magnetna rezonaca i od čega to zavisi?

Dijagnoza problema se uz klinički pregled postavlja na osnovu prethodno urađene dijagnostike. Ona podrazumeva rendgenki snimak, koji nam daje informacije, pre svega o stanju i odnosima koštanih struktura zgloba, a kada govorimo o sportskim povredama kolena preporučljiva je i magnetnarezonanca, koja prikazuje i mekotkivne strukture kao što su hrskavica, meniskusi, ligamenti, mišići itd.

• Da li se artroskopija radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji?

Sama intervencija se može izvoditi u regionalnoj anesteziji, koja podrazumeva blok anesteziju prilikom koje se anestezira samo jedan segment (npr. koleno ili skočni zglob) ili u tzv. spinalnu anesteziju kada se anesteziraju oba donja ekstremiteta. Takođe i opšta anestezija ima svojih prednosti kod izvođenja ovih intervencija jer omogućava podizanje pacijenta skoro neposredno po „buđenju“, dok se kod regionalne anestezije mora čekati neko vreme da prođe efekat anestezije tj. da se operisani segment (u ovom slučaju noga) vrati u punu funkciju, a što je najčešće nekoliko sati posle intervencije.

Boravak u bolnici i oporavak

• Koliko dugo pacijent ostaje u bolnici?

U zavisnosti koja vrsta zahvata se izvodi artroskopski, boravak pacijenta u bolnici varira. Ukoliko se radi npr. operacija meniskusa, pacijent može da ide kući isti dan nakon operacije, dok kod nešto komplikovanijih zahvata, kao što je rekosntrukcija prednje ukrštene veze, pacijent ostaje jedan do dva dana nakon opracije.

• Da li su bolovi nakon artroskopske operacije manji nego nakon klasične operacije?

Sam oporavak nakon artroskopske intervencije je znatno brži nego kod “klasičnih” operacija jer je trauma (zdravog tkiva) neophodna da bi se izveo zahvat, svedena na minimum, na taj način što se unutrašnjost zgloba prikazuje upotrebom kamere za čije je uvođenje potreban rez od samo nekoliko milimetara. U tom smislu su i bolovi kod ovih intervencija svedeni na najmanju moguću meru.

• Kada pacijent može da počne da se oslanja na operisano koleno? Koliko dugo traje oporavak? Da li je potrebna fizikalna terapija?

Sam režim postoperativnog oporavka zavisi opet, od intervencije koja je artroskopski rađena. Kod operacije meniskusa npr. dozvoljava se oslonac koliko je pacijentu komforno, tj. do granice bola. Ukoliko se radi intervencija na zglobnoj hrskavici, poštedni režim za operisanu nogu traje oko četiri nedelje. Kod operacije ligamenata, najčešće prednje ukrštene veze, oslonac se dozvoljava odmah nakon operacije, ali sam postoperativni protokol sa postepenim vraćanjem u punu sportsku aktivnost traje oko 6 meseci. To je period vremena u kojem se odvijaju biološki procesi zarastanja i inkorporacije grafta koji postaje novi ligament u kolenu, umesto prethodno oštećenog. U ovom procesu od koristi je fizikalna terapija koja pomaže pacijentu da vrati operisano koleno u punu funkciju, kao i da smanji postoperativni bol i otok.

• Ako je pacijent profesionalni sportista ili rekreativac koji ide u teretanu ili vozi bicikl, koliko vremena nakon artroskopije može da se vrati tim aktivnostima?

Dakle, kod operacije meniskusa (meniscektomije), vreme oporavka do vraćanja u punu sportsku funkciju kolena je najčešće oko tri do četiri nedelje, dok, kao što smo napomenuli ranije, kod operacije ligamenata taj proces traje oko 6 meseci.

(Telegraf.rs/PR)