Interventna radiologija sprečava moždani udar, preventiva protivnik šlogu: Pregled uraditi bar u 55.

Godišnje moždani udar, vodeći uzrok smrti i invalidnosti u Srbiji, doživi oko 20.000 pacijenata u našoj zemlji, od kojih jedna trećina umre, trećina ima tešku invalidnost, a trećina prođe sa manjim posledicama. Kako bi se sprečio moždani udar posebno mesto zauzima interventna radiologija sa preciznm dijagnostikom i terapijom koja dovodi do promena na krvnim sudovima kaže za Telegraf.rs dr Siniša Rusović, radiolog i šef tima za skenerski skrining program plučnih i kardiovaskularnih bolesti u Acibadem Bel Medic-u.

Interventna radiologija je, objašnjava on, deo radiologije koja se bavi dijagnostikom i terapijom različitih patoloških stanja u organizmu, na taj način što se kroz minimalne rezove od 2 do 3 milimetara ulazi u organizam, pomoću specifično konstruisanih katetera pristupa se obolelim organima i vrši dijagnostika ili/i terapija različitih oboljenja.

Naslage masti na krvnim sudovima

- Od načina ulaska u organizam vrši se i podela na vaskularnu, kada se u organizam ulazi putem krvnih sudova (arterija i vena) i na nevaskularnu kada se pristupa organima ili telesnim šupljinama. Sve ove procedure su „vođene“ odnosno izvode se pod vizuelnom kontrolom ultrazvučnih aparata, RTG uređaja, skenera ili čak magnetne rezonancije - kaže dr Rusović i nadalje objašnjava kako dolazi do moždanog udara:

- Moždani udar, ili popularno - šlog, nastaje kao posledica oboljenja krvnih sudova. Najčešće se na krvni sudovima, koji vode krv u glavu jave naslage masti i tromba, koje u pojedinim trenucima mogu da potpuno zapuše krvni sud ili pak da se od mesta stvaranja otkače i putem krvotoka zapuše neku od arterija mozga. Manji broj moždanih udara nastaje kao posledica pucanja krvnog suda u mozgu - oko 20 odsto. Oboljenje krvnih sudova je vodeći uzrok smrti i invalidnosti u Srbiji. Godišnje moždani udar doživi oko 20.000 pacijenata, od kojih jedna trećina umre, trećina ima tešku invalidnost, a trećina prođe sa manjim posledicama.

Mesto interventne radiologije je u preciznoj dijagnostici i terapiji promena na krvnim sudovima glave kako bi se sprečio moždani udar.

- A, ukoliko do njega dođe u određenim slučajevima da se pomoću posebno građenih katetera izvuče tromb koji je zapušio moždanu arteriju i na taj način izvrši potpuni oporavak ili značajno smanji invalidnost i smrtnost kod obolelih - kaže dr Rusović.

Napominje da je preventiva suština lečenja.

- Rano otkrivanje obolenja karotidnih arterija i terapija zaustavljaju napredovanje bolesti, a samim tim i sprečavaju posledice oboljenja. Smanjenje faktora rizika, prestanak pušenja, regulacija šećerne bolesti, regulacija krvnog pritiska svakako smanjuju pojavu obolenja. Rana dijagnostika, pre svega doppler dijagnostika karotidne bolesti, koja nije invazivna lako je izvodljiva i pristupačna je, odgovara na najbitnije pitanje - krvni sudovi su zdravi ili oboleli. Ukoliko su zdravi treba nastaviti sa prevencijom i sprečiti pojavu bolesti, a ukoliko su oboleli treba proceniti ispravno težinu obolenja. Kod blažih formi treba uvesti medikamentnu terapiju (stantini, antiagregaciona terapija… u zavisnosti od stepena zahvaćenosti) uz preventivne mere i pojačati kontrolu dopplersonogarfijom.

- Ukoliko je, sa druge strane, bolest napredovala i dovela do suženja koja su 75 odsto i više, potrebno je razmotriti modalitete lečenje - hiruršku intervenciju ili interventno-radiološku metoda sa plasiranjem stenta u oboleli sud. Odluku posle sagledavanja kompletnog stanja pacijenta donosi konzilijum koji se sastoji od radiologa, vaskularnih hirurga i neurologa - navodi naš sagovornik.

Prvi znak - prolazni ishemijski napad

Kaže da se bolest karotidnih arterija se razvija sporo. Često je prvi znak pretećeg šloga prolazni ishemijski napad (tranzitorni ishemijski atak - TIA).

- TIA predstavlja privremeni manjak protoka krvi u mozgu bolesnika, koji se neko vreme može kompenzovati. TIA se manifestuje kao iznenаdnа slаbost ruku i nogu, njihovo trnjenje, zatim i trnjenje lica, oduzetost lica, ruku ili nogu, obično nа jednoj strаni telа, nerаzgovetаn ili izobličen govor, iznenаdno slepilo nа jednom oku, glavobolja, vrtoglavica, nesvestica... Pojava ovakvih simptoma zahteva hitnu doppler ehosonogarfiju i pregled neurologa - napominje dr Rusović.

Pacijenti bez tegoba a koji spadaju u rizične grupe - pušaći, šećeraši, hipertoničari, pacijenti sa povećanim vrednostima masnih materija, i u čijoj porodici postoje oboleli od moždanog udara, doppler sonografiju traba da urade u 55. godini.

- Ukoliko je konzilijarna odluka da se obolenje tretira plasiranjem stenta, procedura se sprovodi u angiosali u lokalnoj anesteziji, traje oko 60 minuta, i neposredno po preceduri pacijent se uz određenu terapiju vraća redovnim aktivnostima. Kontrole dopplerom se rade na mesec, tri i šest meseci po plasiranju stenta. Lekovi koji se uzimaju zbog ugradnje stenta uzimaju se između šest meseci i godinu dana. Dan posle ugradnje stenta pacijent se vraća redovnim aktivnostima - kaže dr Rusović i dodaje da je po izvršenoj intervenciji stanje trajno, a da je samo kod manjeg broja pacijenata moguća pojava ponovnog javljanja stenoze na istom mestu (restenoza):

- Ona se retko javlja i na sličan način se može ponovo tretirati. Zbog toga i postoje kontrolni pregledi.

(Telegraf.rs/PR)