Sve o prevremenom pubertetu koji pogađa i devojčice u Srbiji: Simptomi, uzroci nastanka i lečenje
Prevremeni pubertet je problem o kom se retko govori, a koji je, nažalost, sve prisutniji kako kod nas, tako i u svetu.
Preporučujemo
Kako se menja ciklus od puberteta do menopauze: Simptomi zbog kojih morate odmah ići na pregled
Pubertet stiže sve ranije: Evo kad bi roditelji trebalo da odvedu dete kod endokrinologa
Prosečna dob ulaska u pubertet u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pala je sa tipične, biološki priznate starosti od 12 godina, na 10 godina za devojčice.
Tamošnji zdravstveni stručnjaci smatraju da bi osnovni uzrok mogla da bude rastuća kriza gojaznosti; mnogi okrivljuju lošu ishranu za pomeranje granice puberteta. Drugi, pak, ocenjuju da bi preuranjeni pubertet mogao da bude uzrokovan i preživljenim nasiljem u detinjstvu, a postoji i teorija da je pubertet koji stiže mnogo pre vremena povezan sa disbalansom određenih hormona.
Za razliku od Zapada, prevremeni pubertet u Srbiji nije toliko učestao, ali ipak ne izostaje.
Kako za Telegraf.rs kaže dr Dijana Smolović, specijalista ginekologije i akušerstva, specijalista uže specijalizacije endokrinologije Nacionalnog centra za infertilitet i endokrinologiju pola Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, statistički podaci govore da se pojava nekih od simptoma prevremenog puberteta javlja na svakih 20 devojčica u našoj zemlji.
- Prevremeni pubertet se najčešće javlja u sedmoj godini života, a najmlađa pacijenkinja koja se kod mene javila imala je pet godina – kaže dr Smolović.
Simptomi prevremenog puberteta kod devojčica
Sagovornica našeg portala navodi koji znaci upućuju da je kod devojčica došlo do prevremenog puberteta.
- Prevremeni pubertet karakterišu pojava sekundarnih seksualnih karakteristika, razvoj dojki i pojava pubične maljavosti kod devojčica pre navršene osme godine života i ne mora uvek biti praćen menstrualnim krvarenjem. Porast grudi i pubične maljavosti može da se javi i izolovano, bez prisustva drugih znakova puberteta kada govorimo o prevremenoj telarhi ili prevremenoj pubarhi usled prolaznog lučenja hormona iz jajnika ili nadbubrežne žlezde, dok su hipofiza i hipotalamus smanjeno aktivni – kaže dr Smolović.
Ona dodaje da pojava i drugih znakova puberteta kao što su ubrzan rast, ubrzano koštano sazrevanje, uvećanje materice i jajnika, prva menstruacija pre desete godine života ukazuju na prevremeni pubertet.
Uzroci na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju
Prema rečima dr Smolović, kod većine devojčica uzrok prevremenog puberteta je nepoznat. Ali, postoje i oni poznati uzroci od kojih bi neki mogli da budu prevenirani.
- Poznati uzroci su genetski faktori, tumori, povrede, infekcije centralnog nervnog sistema, tumori nadbubrežne žlezde, kongenitalna adrenalna hiperplazija, hipotireoza, tumori i ciste jajnika. Veća učestalost gojaznosti kod devojčica usled povećanja količine masnog tkiva i povišenih vrednosti insulina sve češće dovodi do pojave prevremenog puberteta. Kritična masa za dobijanje prve menstruacije iznosi 45 kilograma. Takođe, izloženost stresorima, redukacija sna i klimatski faktori mogu biti značajni faktori - upozorava naša sagovornica.
Kako gojaznost utiče na prevremeni pubertet
Gojaznost je jedan od okidača prevremenog puberteta koji su detektovali i lekari u Americi. Kako navodi DailyMail, Amerika trenutno prolazi kroz krizu gojaznosti, a prema najnovijim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), oko 20 odsto svih Amerikanaca starosti od dve do 19 godina smatra se gojaznim.
Ono što posebno zabrinjava je da razlika u procentima kada je reč o uzrasnim kategorijama u starijem i najmlađem dobu - ne postoji! Naime, i za uzrast od šest do 11 godina, gde je rani pubertet rizik, stopa gojaznosti takođe iznosi 20 procenata.
Stopa gojaznosti odgovara porastu preuranjenog puberteta, a dr Paula Njutn, pedijatrijski endokrinolog sa Univerziteta Merilend, kaže za DailyMail da to možda “nije samo slučajnost”.
Ona objašnjava da masne ćelije imaju hormonska svojstva i da će mlade devojke koje imaju višak kilograma ili koje su gojazne verovatnije ući u preuranjeni pubertet.
- Hormoni koji se javljaju u telu stižu u krvotok i na kraju se akumuliraju u jajnicima koji proizvode estrogen. Tada se pokreću razvoj grudi i druge fizičke promene koje spolja pokazuju da devojčica prolazi kroz proces sazrevanja – navodi dr Njutn.
Dok na mnoge druge faktore koji dovode do prevremenog puberteta roditelji ne mogu da utiču, ishrana je svakako segment u kom bi to mogli da učine.
Postavljanje dijagnoze i lečenje
- Ukoliko roditelji primete neki od simptoma prevremenog puberteta kao što su porast grudi ili pubične maljavosti, pojačano znojenje, ubrzan rast, pojavu vaginalnog krvarenja, treba da se obrate pedijatru endokrinologu koji će na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, ultrazvučnih i rendgenskog snimanja postaviti dijagnozu lažnog ili pravog prevremenog puberteta – savetuje dr Smolović.
Lečenje je, navodi naša sagovornica, usmereno na otklanjanje uzroka i zaustavljanje daljeg seksualnog razvoja i ubrzanog sazrevanja hrskavica.
- Od hormonske terapije u lečenju prevremenog puberteta se koriste GnRH agonisti koji blokiraju produkciju polnih hormona – objašnjava dr Smolović.
Ipak, upotreba blokatora nije uvek neophodna da bi preuranjeni pubertet bio zaustavljen.
- U slučajevima izolovanog porasta grudi ili pubične maljavosti terapija nije potrebna, te devojčice treba češće kontrolisati radi eventualnog ranog otkrivanja i drugih znakova puberteta. Devojčice koje rano uđu u pubertet obično ostaju nižeg rasta, a mogu se javiti i psihičke promene, jer one u tom uzrastu ne mogu da shvate promene koje im se dešavaju. To su razlozi zbog čega ovaj poremećaj treba da se leči – navodi dr Smolović.
Roditelji devojčica koje su dobile dijagnozu prevremenog puberteta često su zabrinuti kada one dobiju terapiju blokatorima. Pitamo dr Smolović da li ova terapija može da izazove nuspojave i kako utiče na organizam kasnije u životu?
- GnRH agonisti su relativno bezbedni za primenu kod devojčica, povremeno mogu da daju pojavu vaginalnog krvarenja u toku prvog meseca primene, glavobolje, povećanje telesne težine, promene raspoloženja i za sada nije poznato da imaju utucaj na organizam u kasnijem životnom dobu – kaže sagovornica Telegrafa.
Veza između prevremenog puberteta, narušenog mentalnog zdravlja i karcinoma
Dr Marša Herman-Gidens, stručnjak za javno zdravlje sa Univerziteta Severna Karolina, sredinom 1990-ih počela je da prikuplja podatke o više od 17.000 devojčica koje su ušle u prevremeni pubertet. Njeni nalazi podstakli su nastavak istraživanja sa stručnjacima iz mnogih oblasti koji su ispitivali šta je izazvalo ovu promenu i kakvi bi mogli da budu njeni dugoročni efekti.
Danas se u svetu uveliko rade istraživanja na temu uticaja preuranjenog puberteta i razvoja mentalnih poremećaja kasnije tokom života, kao i razvoja pojedinih vrsta karcinoma. Istraživanja su bazirana na uzročno-posledičnoj vezi između preživljenih trauma u detinjstvu i prevremenog puberteta, što kasnije, procenjuju istraživači, može da dovede do hroničnih problema sa mentalnim zdravljem. S druge strane, neka ispitivanja pokušavaju da razotkriju potencijalne veze između prevremenog puberteta i pojave određenih vrsta karcinoma.
Istraživanje objavljeno 2020. pokazalo je da deca koja su pretrpela nasilje i zlostavljanje imaju veću verovatnoću da prođu kroz preuranjeni pubertet.
Jedna od najrazornijih posledica ranog puberteta, smatraju stručnjaci, može biti povećan rizik od razvoja raka dojke ili materice kasnije u životu.
Oni ne mogu tačno da utvrde zašto postoji veza između ovih opasnih karcinoma i ranog ženskog razvoja.
- Već neko vreme znamo da su devojčice koje rano dobiju prvu menstruaciju u većem riziku od razvoja raka dojke - kaže dr Dale Sandler, glavni epidemiolog u Nacionalnom institutu za zdravstvene nauke o životnoj sredini.
- Iako je manje proučen od menarhe, početak razvoja dojke ili porast žlezdanog tkiva dojki kod devojčica je rani marker puberteta koji se obično javlja nekoliko godina pre prve menstruacije i takođe može da bude povezan sa rizikom od raka dojke.
Sandler kaže da stručnjaci još nisu otkrili uzrok:
- Ne znamo sa sigurnošću koji mehanizmi povezuju rani pubertet sa rakom kasnije u životu. Devojčice doživljavaju hormonske promene tokom puberteta, zajedno sa promenama u samom tkivu dojke, za koje mislimo da mogu da utiču na rizik od raka dojke. Smatra se da su dojke podložnije kancerogenima tokom perioda brzog razvoja, kao što je pubertet.
Dr Frank Biro, koji je vodio istraživanje 2020. i ranije bio stručnjak za pubertetsko sazrevanje iz dečje bolnice u Sinsinatiju i koji se smatra jednim od vodećih svetskih stručnjaka na tu temu, ipak ima teoriju.
On za DailyMail objašnjava da je rano doba menarhe povezano sa hormonom IGF 1.
- Devojke koje imaju viši nivo IGF 1 u mladosti imaju veću verovatnoću da prođu kroz rani pubertet i održavaju visok nivo hormona tokom života. Ovaj hormon je takođe povezan sa višim estrogenom, koji reguliše mnoge ženske funkcije relevantne za reprodukciju. Žene koje imaju viši nivo estrogena razvijaju veće grudi i deblju sluznicu materice od drugih.
Kako dr Biro objašnjava, veći rast “otvara vrata” za veći rizik od raka:
- Kad je ćelija podstaknuta da raste, onda povećavate rizik da se napravi loša kopija ćelije koja raste.
To ipak ne znači da rani pubertet izaziva rak.
- Moguće je da postoje zajednički faktori koji povećavaju rizik od ranog puberteta i raka - kaže dr Sanlder.
- Nažalost, još ne znamo mnogo o faktorima koji su povezani sa ranim pubertetom. Potrebno nam je više istraživanja o faktorima koji se javljaju u ranom periodu života koji bi potencijalno mogli da utiču na vreme pojave ranog puberteta i rizika od raka.
Isto kaže i dr Biro, dodajući da su istraživanja ove teme u ranoj fazi. Dalja istraživanja će morati da otkriju koji biomarkeri, ukoliko ih ima, identifikuju koje devojčice su pod većim rizikom da prođu kroz preuranjeni pubertet i da kao rezultat toga obole od raka kasnije u životu.
- U Srbiji su u toku preliminarne studije prof. dr Svetlane Vujović o uticaju povišenih vrednosti insulina kao okidaču za nastanak karcinoma dojke – kaže dr Smolović.
Kako je pandemija uticala na prevremeni pubertet?
Stope preuranjenog puberteta porasle su tokom pandemije korona virusa, pokazala je studija objavljena u časopisu Italian Journal of Pediatrics.
Prema rečima dr Smolović, studije ovog tipa za sada ne postoje u Srbiji.
- U svetu su objavljene studije koje su pokazale povećanu učestalost prevremenog puberteta za vreme pandemije – ističe dr Smolović i dodaje:
- Tačan uzrok se još uvek ne zna, pretpostavlja se da su značajan uticaj imali stres i povećanje telesne mase, ali još nema dovoljno informacija da bi se shvatio mehanizam nastanka ovog poremećaja.
Dr Njutn za DailyMail kaže da je na njenoj klinici tokom pandemije korona virusa zabeležen porast ne samo pedijatrijske gojaznosti, već i predijabetesa i dijabetesa tipa 2 kod dece. Oba navedena stanja povezana su sa gojaznošću i nezdravom ishranom, kao i manjkom ili izostankom fizičke aktivnosti.
- Tokom pandemije kod mnoge dece zabeležen je nedostatak fizičke aktivnosti, bila su priklonjena sedentarnom načinu života, više su konzumirala nezdravu hranu - kaže dr Njutn, objašnjavajući povećanu stopu ovih stanja.
Šta roditelji mogu da urade?
Dr Njutn kaže da bi sve porodice koje su zabrinute zbog preuranjenog puberteta jer postoji porodična istorija - ili zbog jednog od faktora rizika kao što su problemi mentalnog zdravlja ili rak dojke, trebalo da promene ishranu svojih devojčica.
Namirnice sa visokim sadržajem masti, brzu hranu i šećere treba zameniti zdravijim opcijama – ovo je opšti savet koji se odnosi na svu decu.
Hranu na bazi soje takođe treba odbaciti, uključujući mleko, tofu i neke zamene za meso.
Dr Stiven Hinšo, ugledni profesor razvojne psihopatologije na Univerzitetu Berkli, veruje da je potrebno napraviti neke sistemske promene i u načinu na koji gledamo na devojčice i na poruke koje im šaljemo tokom njihovog odrastanja – od očekivanja da budu odlični đaci, do preuzimanja brige o mlađoj braći i sestrama, fizičkom izgledu koji diktiraju mediji i društvene mreže...
Odrastanje pod bilo kakvom vrstom pritiska i očekivanja može da deluje pogubno po psihu deteta, a uz brojne druge faktore da dovede i do prevremenog puberteta čije posledice naučnici uporno istražuju.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Dostana Miladinović, obolela od cerebralne paralize, dobila pomoć Kancelarije za KiM
Dva dečaka ranjena u napadu u školi u Zagrebu izašla iz bolnice: Evo šta su lekari rekli o njihovom stanju
Bil Klinton u bolnici: Šta se sve do sada zna o zdravstvenom stanju bivšeg predsednika
<% post.title %>
Neurolog sa VMA otkriva koje signale telo šalje ako vam preti moždani udar! Na ove simptome obratite pažnju
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"Prihvatila me je sa svim manama, a mog bolesnog sina kao da ga je sama rodila": Peđa Mijatović 25 godina voli lepu Anetu
Nataša u Dubaiju prodaje svoje telo BOGATIM ARAPIMA: "Za noć zaradim 2.000 dolara, bele žene su im čista egzotika" - majka zna, oca laže da je stjuardesa
STARI RUSKI TRIK ZA TOPLE NOGE koristili su i vojnici, a GREJE STOPALA I NA NAJVEĆEM MINUSU: Sa njim nikad nema zime - "radi" bolje od vunenih čarapa
Evo
Moja baba, majka i ja smo dobile menstruaciju u 9-oj godini. Grudi su počele da mi rastu u drugom razredu osnovne škole. Sva tri puta sam zatrudnela odmah prvog meseca kada sam imala nezaštićen odnose. Sada imam 51 godinu i jos uvek imam menstruaciju. I visoka sam 175cm,sto je za ženu ok visina. To je stvar genetike. Na rani pubertet kod devojcica danas najviše utiče meso puno hormona. To naučnici nigde ne pominju, a mislim da je to glavni faktor danas pored genetike.
Podelite komentar