Dr Dragan Delić: Majmunske boginje nisu veliki problem, ali denga i čikungunja groznica i zika virus jesu

Širenje majmunskih boginja u celom svetu i prvi  registovani slučaj u Srbiji unosi sve više pitanja o opasnosti koju nosi ovaj virus. Infektolog prof. dr Dragan Delić ističe da majmunske boginje ne predstvalju toliko problem i da su oko nas drugi virusi sa kojima treba da budemo posebno pažljivi.

- Majmunske boginje nisu opasne i teško se prenose. Imamo delotvoran antivirusni lek i to nije veliki zdravstveni problem. Ali denga i čikungunja groznica i zika virus – jesu. Sa globalnim otopljavanjem i migracijom tigrastih komaraca opasnost od zika virusa preti. Nekada je zika postajala samo u Francuskoj Polineziji, a danas desetine zemalja u svetu prijavljuju slučajeve. Zbog krčenja šuma u Južnoj Americi životinje beže, idu ka humanim staništima, a u tim životinjama ima nepoznatih agenasa. Postoji 320.000 različitih virusa u životinjama, a kod ljudi 5.000 virusa. Da se pre 30 godina u Vuhanu desilo to što se desilo pre dve i po godine, korona virus ne bi ni stigao u Evropu. Kina se otvorila i evo šta se desilo – upozorio je infektolog.

Preporučujemo

Zika virus

Zika virus uzrokuje oboljenje koje na ljude primarno prenose zaraženi komarci iz roda Aedes. Komarci iz ovog roda prenose i virus žute groznice, denge i čikungunje. Virus je prvi put identifikovan u Ugandi 1947. godine kod majmuna, a kasnije je identifikovan kod ljudi, 1952. godine u Ugandi i Ujedinjenoj Republici Tanzaniji.

Inficirani zika virusom bično imaju povišenu telesnu temperaturu, osip, bolove u zglobovima i mišićima, glavobolju i konjuktivitis.

Zika virus se dijagnostikuje PCR metodom i izolacijom virusa iz uzorka krvi, a period inkubacije iznosi od tri do 12 dana. Simptomi su obično blagi i traju maksimalno do sedam dana.

Infekcija ovim virusom tokom trudnoće može uzrokovati da se novorođenče rodi sa mikrocefalijom i drugim urođenim malformacijama, poznatim kao kongenitalni zika sindrom. Infekcija zika virusom može izazvati druge komplikacije tokom trudnoće, ali i uključujući prevremeni porođaj i pobačaj.

Denga groznica

Denga groznica, poznata i kao kostolomna groznica jer izaziva izuzetno snažne bolove, nastaje kao posledica ujeda zaraženog komarca. Može biti praćena i glavoboljom, kožnim osipom poput malih boginja, bolom u mišićima i zglobovima.

Kada se osoba zarazi jednim od četiri različite vrste virusa denga, ona je obično zaštićena od tog tipa do kraja života, ali kratkotrajno od ostala tri tipa virusa.

U izuzetnim slučajevima denga groznica prerasta u bolest opasnu po život, kada se javlja denga hemoragična groznica. Drugi oblik je denga šok sindrom, koji može izazvati ugrožavajuće nizak krvni pritisak.

Ne postoji posebna terapija za lečenje ove bolesti. Prate se simptomi, te se u skladu sa njima uključuju lekovi po potrebi. Kod teških slučajeva je neophodno bolničko lečenje.

Najbolja zaštita je izbegavanje ili ograničavanje ujeda komaraca i ograničavanje broja ujeda.

Čikungunja oboljenje

Ova virusna infekcija izazvana ujedom komarca najčešće pogađa područja Afrike, Azije i Indije. Zaraženi obično nemaju nikakve simptome, a oboljenje retko ima fatalan ishod.

Ipak, drugog do dvanaestog dana nakon ujeda, osoba može osetiti groznicu, bol u zglobovima, bol u leđima, glavobolju, osip, zamor, bol u mišićima, mučninu i povraćanje.

Nakon pregleda lekara opšte prakse, infektolog ili internista dijagnoza se može potvrditi analizom krvi ili merenjem odgovora antitela (IgM) na virus u organizmu.

Pacijenti treba da pije dosta tečnosti, da uzimaju nesteroidne antiupalne lekove za snižavanje povišene temperature, a usled pojave ozbiljnih simptoma kao što su konstantno povraćanje ili jaka glavobolja, treba se hitno obratiti lekaru.

(Telegraf.rs)