Misteriozni sindrom kosi zdrave i mlade ljude: Lekari užurbano tragaju za uzrokom

Osobama mlađim od 40 godina koje su zbog sindroma iznenadne smrti odraslih (SADS) izgubile roditelje, braću, sestre ili decu upućen je apel da odu na kardiološki pregled, jer potencijalno i sami mogu da budu izložene riziku od SADS-a, piše Daily Mail.

Ovaj sindrom do sada je bio fatalan za mnoge, bez obzira na to da li su vodili zdrav način života ili ne.

Preporučujemo

SADS je zbirni termin za opisivanje neočekivanog srčanog zastoja kod ljudi mlađih od 40 godina. Ovaj termin se koristi kada obdukcijom ne može da bude utvrđen očigledni uzrok smrti, odnosno uzrok zastoja srca nije moguće pronaći.

Znaci upozorenja

Fondacija SADS, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, saopštila je da je više od polovine od 4.000 smrti dece, tinejdžera ili mladih odraslih koji su preminuli usled SADS-a imao jedan ili dva znaka upozorenja. Ti znaci uključuju porodičnu istoriju dijagnoze SADS-a ili iznenadnu neobjašnjivu smrt člana porodice, nesvesticu ili napad tokom vežbanja.

"Moja ćerka je vodila zdrav život i preminula u snu"

Prošle godine Ketrin Kin (31) preminula je u snu. Njena majka Margerita Kumins izjavila je da cimeri nesrećne mlade žene nisu ni primetili da se nešto dogodilo, jer su svi radili od kuće i nisu obraćali pažnju što Ketrin nije sišla na doručak.

- Poslali su joj poruku u 11.20 i, kad su videli da nije odgovorila, ušli su u njenu sobu i zatekli je mrtvu - prepričala je gospođa Kimins.

- Njena prijateljica i cimerka čula je buku pred zoru, oko četiri sata, i ona veruje da je Ketrin tada preminula. Moja ćerka je živela zdravim životom, išla je u teretanu i svakog dana je pešačila barem 10.000 koraka. Teši me što je preminula u snu i nije osetila nikakav bol. Nikad mi nije palo na pamet da bih mogla da je izgubim.

Ilustracija; Foto: Pexels / Andrea Piacquadio

Institut za srce i dijabetes iz Melburna osniva prvi SADS registar u zemlji.

Prema rečima portparola ovog instituta, postoji otprilike 750 smrtnih slučajeva godišnje kod ljudi mlađih od 50 godina kojima srce iznenada stane. Od toga, za otprilike 100 mladih ljudi godišnje neće biti pronađen uzrok čak ni posle opsežnih istraga kao što je potpuna obdukcija.

- Bejkerov registar bio je prvi u zemlji i jedan od samo nekoliko u svetu koji je kombinovao informacije iz hitne službe, bolnice i forenzičkih izveštaja - kaže kadriolog i istraživač dr Elizabeta Parak.

"Vidimo samo vrh ledenog brega"

Ona dodaje da se većina slučajeva SADS-a javlja van bolničkog okruženja, te su zbog toga zaposleni u Hitnoj pomoći najčešće u situaciji da pokušaju da zbrinu osobe kod kojih iznenada nastupi srčani zastoj.

- Mislim da čak i doktori potcenjuju ovo stanje. Vidimo samo 10 odsto onih koji prežive i stignu do bolnice. Vidimo samo vrh ledenog brega. Za porodicu i prijatelje žrtava SADS je težak za shvatanje - ističe dr Parak.

Prema njenim rečima, gledano iz perspektive javnog zdravlja, borba protiv SADS-a nije laka, jer naučnicima nije sasvim jasno koji geni uzrokuju ovaj sindrom.

- Najbolji savet je da posetite kardiologa ukoliko su vaši roditelji, braća, sestre ili deca iznenada preminuli zbog srčanog zastoja čiji uzrok nije pronađen - savetuje dr Parak.

(Telegraf.rs)