Povreda skočnog zgloba - veza između Lebrona, Zvereva, Vasilija Micića i dr Tamare Stojmenović

Još uvek se sećam treninga Lebrona Džejmsa koji sam gledao na 3D filmu pomoću specijalnih naočara kada je demonstrirao kako trenira doskok sa ciljem da ne iskrene skočni glob. Ne znam da li me je više impresionirala njegova mišićava telesna kompozicija ili snaga, ali očigledno da je radio nešto što sportisti ne treba da propuštaju na treningu.

Kasnije sam video da je tokom sezone njegov procenat masti išao do 5%, ali da u proseku ima 10% na svojih 113 kilograma i 206 centimetara. Inače, košarkaši NBA imaju svoje privatne fitnes instruktore, jer se očekuje da dođu spremni na košarkaški trening sa timom.

Preporučujemo

S obzirom na napornu sezonu i obavezne 82 utakmice, plus utakmice za nacionalni tim i razne revijalne utakmice, broj utakmica višestruko prelazi 100. Slično je i sa ostalim sportovima, samo očigledno da svi sportisti ne poklanjaju podjednaku pažnju proprioceptivnim (svest o položaju i kretanju tela) i pliometrijskim (vežbanje skoka vežbe u kojima mišići ispoljavaju maksimalnu snagu u kratkim vremenskim intervalima) treninzima.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Indirektni povod za pisanje je povreda skočnog zgloba dvojice neverovatnih sportista Vasilija Micića, košarkaša Anadolu Efesa i upravo proglašenog drugi put za MVP Evrolige i Aleksandra Zvereva, nemačkog tenisera koji je trenutno treći na rang-listi, a prošle godine je osvojio olimpijsko zlato u Tokiju. I jedan i drugi su u periodu od nekoliko dana imali povredu skočnog zgloba, što me je prilično iznenadilo, jer su bili u odličnoj formi i naizgled potpuno bezazlenoj situaciji. Bilo kako bilo, obojica su van terena, Zverev očigledno teže povređen od našeg Vasilija.

Suštinsko pitanje je zašto je do toga došlo. Neki faktori rizika su deo pitanja za studente, a to su loša fizička kondicija (što je kod obojice isključeno), neravna površina (takođe isključeno), neodgovarajuća obuća (verovatno imaju najbolje patike), prethodna povreda skočnog zgloba (nemamo podatke) i konačno vrsta sporta kojim se bave.

I tu je izgleda suština, jer se uganuća skočnog zgloba posebno dešavaju u sportovima koji zahtevaju skakanje, klizanje ili uvrtanje stopala kao što su košarka, tenis, fudbal, i trčanje na neravnom terenu. Očigledno, prepoznajte sportove kojim se bave Zverev i Vasilije. Izgleda da su obojica morali da obrate pažnju više na preventivni trening poput Lebrona.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, direktni povod za pisanje ovog teksta je izvanredna knjiga doc. dr Tamare Stojmenović „Korektivna gimnastika i kineziterapija u sportu“, koja objašnjava svu vezi korišćenje pokreta u prevenciji i lečenju povreda.

Kako Tamara kaže: „Uzevši u obzir sve navedeno, primarni cilj, kada je reč o kineziterapiji povreda, jeste SPREČITI, a ne lečiti!“ Nekako se izgubio lep običaj da novu knjigu predstavimo javnosti i pohvalimo autora, što je u ovom slučaju zaista neophodno, jer ovo ne samo da je lepo napisana knjiga, nego je originalna i predstavlja pravi udžbenik kakav dolikuje Univerzitetu Singidunum.

Upravo zbog toga predstavljamo za kraj malo citata iz knjige koje se tiču današnje teme.

„Svaki trening treba da sadrži uvodni (zagrevanje), glavni (najveći intenzitet treninga) i završni deo (istezanje, „smirivanje“ organizma: vraćanje srčane frekvencije i krvnog pritiska na početne vrednosti, eliminacija akumuliranih laktata u krvi i sl). Treninzi se moraju sprovoditi u adekvatnim uslovima (sportska oprema, podloga na kojoj se treninra) i na pravilan način (prvo razvijati bazu, pa potom prelaziti na vežbe specifične za dati sport u smislu tehnike i taktike.“

Dr Tamara Stojmenović na pregledu povrede profesionalnog košarkaša Foto: Privatna arhiva/P. Milosavljević

„Proprioceptivni trening predstavlja vežbe kojima se uspostavlja bolja veza, odnosno komunikacija između mišića koji su na periferiji i centralnog nervnog sistema, odnosno našeg mozga. Ukoliko ova veza efikasno funkcioniše, mišićne kontrakcije su brže, preciznije i dešavaju se u pravom trenutku na pravi način, čime se sam mišić i njegova tetiva, pa i ligamenti i zglobovi odgovarajuće regije tela, štite od eventualnih povreda, a u koje spadaju:

* vežbe balansa

* pliometrija

* izokinetičke vežbe

* vežbe kinetičkog lanca (zatvorenog i otvorenog)

* vežbe za poboljšanje brzine reakcije

* vežbe specifične za dati sport“

Pošto znam da većina vas voli više da pogleda video, u nastavku je link za Tamarino predavanje održano na drugom kongresu o prevenciji dopinga u sportu:

Tada smo odgovorili na zahtev sportista da ih učimo šta je dozvoljeno i šta treba da rade, a ne samo da im pričamo o zabranjenim supstancama. I da se razumemo, ono što je Lebron u američkoj košarci, Tamara će biti u našoj sportskoj medicini, ako već nije . Činjenica je da se kao bivša vrhunska košarkašica, a sada trener, lekar i profesor opredelila da uči ne samo studente nego i pacijente kako da kroz pokret pomognu sebi, ne samo kada imaju problem već i da ga preveniraju.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum