Da li i kako serotonin utiče na poremećaje u ishrani: Nizak nivo hormona sreće vodi ka prejedanju?

Ljudi koji imaju problema sa navikom prejedanja, vrlo verovatno imaju nizak nivo serotonina, tvrdi psiholog Melinda Kart, koja se bavi naučnim istraživanjima u domenu poremećaja u ishrani, prenosi Psychology Today.

Ona navodi da razumevanje uloge serotonina u poremećajima u ishrani može da dovede do lečenja ovih bolesti, odnosno ukazuje na to šta bi mogao da bude lek.

Preporučujemo

- Serotonin je hemikalija koja se uglavnom proizvodi u našem probavnom traktu. On kontroliše ćelije koje mogu da prenose informacije u toku međućelijskih "razgovora", pa serotonin može da utiče na sve, od toga koliko smo gladni, do osećaja uznemirenosti - objašnjava Kart.

Zbog čega ljudi imaju različite nivoe serotonina?

Naše telo zahteva određene količine serotonina za optimalan rad. Međutim, ne proizvodi svačije telo "optimalne" količine serotonina. Jedan od razloga za te razlike su naši geni koji određuju koliko serotonina proizvodi naše telo.

Gene možemo da posmatramo kao "priručnik" sa uputstvima koje nasleđujemo od svojih roditelja, a koji govori o tome šta je potrebno proizvesti i u kojim količinama da bi naše telo optimalno funkcionisalo.

Kod mnogih ljudi prema tom "priručniku" se proizvodi dovoljno serotonina i oni funkcionišu dobro. Ipak, ne nasleđuju svi identičnu "šemu" za upotrebu i proizvodnju. Umesto toga, kod nekih ljudi uputstva sugerišu telu da proizvodi više ili manje proteina povezanih sa serotoninom nego što je potrebno, ili da stvara proteine koji su deformisani.

Foto: Shutterstock

Te razlike mogu da dovedu do ekstremnog povećanja ili smanjenja nivoa serotonina, dovodeći u pitanje i neke biološke funkcije, na primer nivo stresa, stanje probave ili psihološke funkcije koje nas održvaju zdravima.

Osim genetike, na nivo serotonina može da utiče i okruženje, sa kim se družimo, ali i šta i koliko jedemo, koliko spavamo, stres, fizička aktivnost, starosna dob, izloženost sunčevim zracima.

Serotonin i poremećaj prejedanja

Iako znamo da serotonin igra značajnu ulogu u razvoju poremećaja ishrane, nije do kraja jasno na koji način. Ljudi koji preterano jednu, često imaju niži nivo serotonina od prosečnog. To, zapravo, ima smisla s obzirom na to da nizak nivo serotonina može da utiče na nekoliko karakteristika kod prejedanja.

Na primer, nizak nivo serotonina doprinosi depresiji koja se često dijagnostikuje upravo kod tih ljudi. Osim toga, utvrđeno je da ljudi koji se prejedaju doživljavaju veći osećaj nagrade kada jedu, što znači da hrana može biti način kojim ublažavaju depresiju.

Pored toga, nizak nivo serotonina je povezan sa impulsivnošću i poteškoćama u prepoznavanju osećaja sitosti, što je, takođe, tipično za poremećaj u ishrani. Jedan od primarnih zadataka serotonina je da nam kaže kada smo siti, pa ukoliko je nivo nizak, taj signal izostaje. Tako čovek može da nastavi da jede i posle unošenja velike količine hrane.

Foto: Shutterstock

Sa druge strane, odnos između restriktivne ishrane i serotonina je malo zbunjujuć. Naime, dok su neke studije utvrdile da osobe sa anoreksijom nervoza imaju niži nivo serotonina od proseka, drugi nalazi sugerišu da ipak imaju više nivoe serotonina, ali da su oni sakriveni gladovanjem. Stvar je u tome da u toku ograničenja u ishrani, nivo našeg serotonina pada.

Da li istraživanja pružaju dovoljno dokaza i nadu u rešenje?

Postoje i neki dokazi o uticaju serotonina na manje česte poremećaje u ishrani, ali još uvek nema dovoljno elemenata za kvalitetnu analizu rezultata, upozorava autorka. Ona kaže da nedostaje bolja tehnologija praćenja, a jedan od problema je i u tome što se nivo serotonina u takvim istraživanjima analizira samo kod ljudi kod kojih već postoji dijagnostikovan poremećaj u ishrani, te je teško odrediti kakav nivo serotonina su imali ranije, odnosno šta je uzrok, a šta posledica.

- Ovo svakako ne bi trebalo da obeshrabri - kaže Melinda Kart.

- Iako se trudimo da pronađemo najbolje načine za proučavanje serotonina kod ljudi sa poremećajem u ishrani, ograničeni dokazi koje imamo pokazali su da je serotonin verovatno jedna od najvažnijih hemikalija uključenih u razvoj tog poremećaja i njegovu postojanost.

Već samo to može da pomogne u usmeravanju budućih farmakoloških tretmana za ovaj problem, što nam daje nadu za uspešno lečenje - zaključuje Kart.

(Telegraf.rs)