Deca u doba pandemije: Do sada nije zabeležen ovoliki procenat gojaznosti

Svako šesto dete u Nemačkoj značajno je dobilo na težini za vreme pandemije, posebno u vreme mera karantina. Međutim, istraživanja pokazuju da su se loše životne navike ukorenile iako je karantin prestao. Lekari pozivaju na donošenje niza hitnih mera.

Kakos su teretane i bazeni bivali zatvarani za vreme karantina i lokdauna, sportski klubovi, škole sporta i ostali koji se bave timskim sportovima, više nisu smeli da se sastaju, a čak je i jutarnja vožnja biciklom do kancelarije otkazana zbog obaveznog rada od kuće. Većina ljudi se kretala mnogo manje nego pre pandemije.

Preporučujemo

U međuvremenu, prošle su i te dve godine pandemije i potpuno suludog ritma i navika kojima smo bili prinuđeni da pribegnemo i mnogi su se vratili starim rutinama, a korona kilogrami su se ponovo istopilii. Ali, posledice karantina su se ipak koncentrisale u jednoj starosnoj grupi: deci i mladima.

Prema istraživanju Nemačkog društva za gojaznost (DAG) i Else Kroner-Fresenius Centra za nutricionističku medicinu (EKFZ) na Tehničkom univerzitetu u Minhenu, skoro polovina dece se danas kreće manje nego pre pandemije. Svako šesto dete u Nemačkoj postalo je deblje od početka korona krize, a oko četvrtina jede više slatkiša. Promena u životu se, dakle, nastavila do danas u grupi stanovništva od tri do 17 godina, iako su posledice pandemije za većinu ljudi sada već jedva primetne.

Za potrebe ove studije, Institut za istraživanje mišljenja Forsa pitao je 1004 roditelja o navikama u ishrani i vežbanju njihove dece i došlo se do sledećih podataka:

• Ugojilo se 16 odsto dece i adolescenata, a kod dece uzrasta od deset do dvanaest godina čak 32 odsto
• Deca i mladi ljudi iz porodica sa niskim primanjima imaju dvostruko veće šanse da budu pogođeni nezdravim povećanjem telesne težine nego deca i mladi ljudi iz porodica sa visokim primanjima (23 do 12 procenata)
• 44 odsto dece i mladih vežba manje nego pre pandemije, a deca od deset do dvanaest godina čak 57 odsto manje
• Fizička spremnost se pogoršala kod 33 odsto dece i mladih, a kod dece uzrasta od deset do dvanaest godina ta brojka je čak 48 odsto
• Za 43 odsto dece i mladih, pandemija ima „srednji“ ili „snažan“ psihološki uticaj
• 70 odsto dece i mladih sve više vremena provodi na društvenim mrežama i u konzumaciji socijlanih medija uopšte
• 27 odsto dece i mladih poseže za slatkišima češće nego ranije
• 34 odsto porodica jede zajedno češće nego ranije, što je najlepši podatak u celoj ovoj statistici

- Nikada nismo videli ovoliki procenat povećanja telesne težine na skali od početka pandemije - rekla je Susann Veihrauch-Bluher, viši lekar u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Hale an der Salu, prema saopštenju DAG-a.

- To je alarmantno, jer prekomerna težina može da dovede do visokog krvnog pritiska, masne jetre ili dijabetesa kod dece i adolescenata.

Čak i pre pandemije, 15 odsto dece i adolescenata je imalo prekomernu težinu, a šest odsto njih i ozbiljnu gojaznost, prenosi Spiegel.de.

Foto: Shutterstock

Direktor EKFZ-a i član odbora DAG-a dr Hans Hauner, navodi da je teret raznih bolesti, koje su opterećivale zdravstveni sistem i pre pandemije, tek sada neravnomerno raspoređen, a korona je to znatno pogoršala.

- Posledice pandemije se moraju apsorbovati, inače će korona kilogrami biti bumerang za zdravlje cele generacije.

Jačanje odgovarajućih terapijskih ponuda koje podjednako dopiru do svih grupa sada je od ogromnog značaja. Kao hitne mere, stručnjaci su predložili uvođenje poreza na šećerna pića, ograničavanje reklama za nezdravu hranu i jačanje terapije gojaznosti.

Prema studiji Univerziteta u Lajpcigu, telesna težina dece u regionu Centralne Nemačke značajno se povećala u prvih nekoliko meseci pandemije. Kao deo istraživanja Instituta za tehnologiju u Karlsrueu, četvrtina dece i adolescenata normalne težine prijavila je povećanje telesne težine u drugom zatvaranju 2020. Podaci iz DAK-Gesundheit takođe pokazuju značajno povećanje bolničkog lečenja gojaznosti kod dece i adolescenata u 2020.

Psihološki stres izazvan pandemijom takođe je prisutan u visokom procentu kod dece. Činjenica da deca i mladi ljudi ponekad više pate od mera pandemije nego druge grupe stanovništva nailazi na velike kritike.

U najnovijem talasu korona virusa, koji se dogodio u proleće 2021. učestalost stresa je bila najveća kod dece u školama i vrtićima. Na osnovu istraživanja koje je sprovela SZO u 36 zemalja, ustanovljeno je da skoro svako treće  dete u evropskoj regiji uzrasta između šest i devet godina pati od prekomerne telesne težine. Ova studija je pokazala da je stanje najgore u zemljama Sredozemlja, premda se u nekim državama situacija u poslednje vreme postupno popravlja, na primer u Grčkoj, Italiji, Portugalu i u Španiji.

Da „kuga novog doba“, kako pojedini naučnici nazivaju taj fenomen, hara i našim društvom pokazala su poslednja istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, po kojima svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a osam odsto mališana je gojazno.

Šta je rešenje? Naravno, kada su u pitanju ovakve tendencije u zdravlju najmlađe populacije jedne zemlje rešenja koja se nude ne smeju i ne mogu biti paušalna, kratkotrajna ili površna. Neophodno je naći sistemska rešenja na nivou svih oblasti društvenog života i uz koordinaciju iz jednog nadležnog centra za unapređenje pravilne ishrane i kontrolu gojaznosti kod dece i mladih. Ali, najpre da se zna, dijete nisu rešenje kod dece i mladih, već samo stvaranje zdravih navika, što je dugotrajan proces u kojem bi trebalo učestvuju i roditelji, i škola, i društvo u celini.

(Telegraf.rs)