Da li Astra Zeneka vakcina protiv kovida povećava rizik od pojave Gilen-Bareovog sindroma?

Vakcina protiv korona virusa AstraZeneka može dovesti do povećanog rizika od razvoja ozbiljnog neurološkog stanja Gilen-Bareovog sindroma (GBS), piše Mirror.

Gilen Bareov sindrom je neurološki poremećaj u kom imunološki sistem napada sopstvena tkiva perifernog nervnog sistema. Može se razviti u nekoliko sati, ili dana, ali najčešće se razvija tokom nekoliko nedelja. Stepen najveće mišićne slabosti uobičajen je u prve dve nedelje nakon što se simptomi pojave, a do kraja treće nedelje 90 pdstp pacijenata oseća najveću slabost.

Preporučujemo

Gilen Bareov sindrom spada u grupu autoimunih poremećaja u kojima organizam ne prepoznaje sopstvena tkiva. Mijelinski omotač koji okružuje nerve je glavna meta napada antitela. Kad je mijelinski omotač oštećen ili uništen, nervi ne mogu prenositi signale i mišići gube sposobnost odgovora. Podjednako i mozak prima manje informacija o ostatku tela, što sve rezultuje nesposobnošću osećaja dodira, temperature, bola...

Tačan uzrok Gilen Bareovog sindroma nije u potpunosti poznat. Ako je ovoj bolesti prethodila infekcija, moguće da imunološki sistem mijelinski omotač prepoznaje kao strano telo pa ga napada. Takođe, moguće je da virusi oštećuju sposobnost imunološkog sistema da razlikuje svoje od stranih tkiva. Gilen Bareov pogađa ljude svakog uzrasta i oba pola podjednako.

U nekim slučajevima GBS se može razviti u potpuni "sindrom zaključavanja" u kom pacijent ostaje potpuno svestan, ali nije u stanju da pomeri bilo koji deo svog tela.

Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu otkrili su porast slučajeva GBS-a u roku od dve do četiri nedelje od vakcine Astrazeneka, ali ne i kod drugih, kao što su Fajzer ili Moderna.

GBS je dodat na listu mogućih neželjenih efekata Astrazeneka u oktobru 2021. godine.

Glavni autor profesor Majkl Lun sa Instituta za neurologiju Kvin Skver (UCL) rekao je

- U ovom trenutku ne znamo zašto vakcina može da izazove tako mali porast GBS. Može biti da dođe do nespecifične imunološke aktivacije kod osetljivih pojedinaca, ali da je to slučaj, slični rizici bi se mogli primeniti na sve vrste vakcina. Zbog toga je logično sugerisati da vektor adenovirusa majmuna, koji se često koristi za razvoj vakcina, uključujući Astrazeneku, može predstavljati povećani rizik.

(Telegraf.rs)