Vantelesnom oplodnjom rođeno više od 8 miliona dece u svetu: Nema dokazanog rizika po zdravlje majki

In vitro fertilizacija (IVF) ili vantelesna oplodnja (VTO) je metoda koja se danas najčešće koristi u lečenju infertiliteta, odnosno neplodnosti kao posledice stečenog ili urođenog oštećenja reproduktivnih organa kod ljudi koji žele da postanu roditelji.

Prva beba koja je rođena vantelesnom oplodnjom na svet je stigla 1978. godine i od tada je na ovaj način rođeno više od osam miliona dece.

Preporučujemo

Lujza Braun, koja danas ima 44 godine, prva je beba u svetu začeta vantelesnom oplodnjom.

Već tada se znalo da će ova metoda dobijanja potomstva biti revolucionarna.

Veliki broj parova koji se suočava sa nemogućnošću da prirodnim putem postanu roditelji, sve više prihvata ovu metodu kako bi se ostvario u jednoj od najvažnijih uloga u životu.

Doktor Robert Edvards dobio je 2010. godine Nobelovu nagradu za VTO i rođenje prve bebe na ovaj način.

Međutim, kroz poslednjih 40 godina vodile su se razne polemike, kako ovaj metod dolaska do potomstva uitče na zdravlje žena, zbog hormonske terapije koju primaju tokom procesa pripreme za VTO.

Rađena su različita istraživanja o posledicama VTO na zdravlje žene, kao i vezama između nekih bolesti i ovog načinja oplodnje.

U nekim ranijim studijama postojala je pretpostavka da vantelesna oplodnja može da bude povezana sa većim rizikom od pojedinih bolesti kao što su kardiovaskularne, pa čak i neki meligniteti, ali novija istraživanja koja su rađena na velikom broju žena koje su se podvrgle vantelsnoj oplodnji, opovrgla su te davne pretpostavke.

- Do sada nemamo nikakve relevantne podatke da VTO na bilo koji način loše utiče na zdravlje žena - kaže za Telegraf iskusni ginekolog dr Milena Džuverović.

Kako navodi, i sama je imala u praksi iskustvo sa veštačkom oplodnjom i nije naišla ni na jedan slučaj da je to ostavilo bilo kakve posledice na zdravlje žena koje su birale ovaj put da se ostvare kao majke.

Printskrin: YouTube/I-baby, Shutterstock

-  Vantelesna oplodnja i trudnoća najnormalnije su prolazile čak i kod nekih majki koje su imale zdravstvene poteškoće pre trudnoće. Naravno, svaka trudnoća i ona prirodna, i ona kada je beba začeta putem VTO, trebalo bi da budu pod nadzorom lekara. Moje dugogodišnje iskustvo zaista govori da žene koje su rodile decu na ovaj način nisu ništa više izložene riziku od bilo kakvih bolesti nego one koje su začele prirodnim putem - kaže dr Džuverović.

Ona kaže da je u praksi imala samo jednu bebu koja je na rođenju bila sitnija, a koja je začeta veštačkom oplodnjom, ali i da to ništa ne znači, jer je ona stigla svoje vršnjake, danas ima 14 godina i, kako navodi, zdrava je devojčica i jedan od najboljih matematičara u svojoj školi.

- Te priče o navodnoj povezanosti VTO i mogućeg većeg rizika od nekih bolesti kod žena su neosnovane. Nema nijednog razloga da se žene boje veštačke oplodnje. To je sajajan način da se mnogi ostvare kao roditelji, ako to već ne mogu prirodnim putem. Pre 35 godina koleginica koje je radila na VTO je rekla da će za pola veka to biti najčešći i najsigurniji način dolaska do potomstva. I reklo bi se da je bila u pravu - ističe doktorka.

Ona navodi da je VTO revolucionarno otkriće i da je ranije lečenje steriliteta operativnim putem, koje se primenjivalo, bilo daleko teže i rizičnije za žene.

Foto: Shutterstock

- U pripremi za vantelesnu postoji jasan protokol šta je potrebno od analiza da uradi žena koja se sprema za ovaj poduhvat. Pošto se spominjao ranije neki kao povećan rizik od raka dojke, hoću da naglasim da to neman nikakve veze sa istinom, što potvrđuje i činjenica da se u pripremi za ovaj proces začeća apsolutno ne zahteva od žena snimak dojke. Prema tome, da još jednom ponovim, nema nikakvih dokaza da VTO ima bilo kakve negativne posledice po zdravlje žene - istakla je dr Džuverović.

Ona  kaže da je veoma važno za žene, kada prestanu da doje dete, da redovno kontrolišu dojke, nezavisno od toga da li su decu rodile prirodno ili uz pomoć vantelesnog začeća.

U našoj zemji za roditelje koji na ovaj način pokušavaju da dođu do potomstva, država plaća neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za prvo dete. Starosna granica za one koji mogu da iskoriste ovu medicinsku uslugu podignuta je, u martu ove godine, sa 43 na 45 godina za žene.

(Telegraf.rs)