"Noro virus je uvek prisutan i brzo se širi, ali nije opasan": Tegobe počinju bolovima u stomaku

Da su učenici OŠ "Jovan Miodragović" koji su imali stomačne tegobe, a boravila su na rekreativnoj nastavi u Sokobanji, dobro i da su u fazi oporavka istakla je epidemiolog Slavica Maris, načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje.

- Epidemiološkim istraživanjem smo utvrdili da se od 12. do 19. maja desila epidemija gastrovirusne infekcije izazvana noro virusom, u kojoj je ukupno obolelo 137 učenika i sedam nastavnika. U kliničkoj slici obolelih dominirali su povišena telesna temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje i dijareja - rekla je Maris u "Uranku" na televiziji K1.

Preporučujemo

Objasnila je da su Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje 19. maja elektronski, putem kolega iz Zavoda za javno zdravlje "Timok" iz Zaječara, obavestili o obolevanju devetnaestoro dece sa stomačnim tegobama iz OŠ “Jovan Miodragović”, a koja su boravila u Sokobanji.

Ovim povodom govorio je i pedijatar dr Saša Milićević koji je kazao da je noro virus uvek prisutan i da stalno postoji.

- Na rekreativnoj nastavi boravio je veći broj dece i odraslih, na jednom mestu, i nezgodno je to što se stomačni virus brzo i lako širi. Noro virus se prenosi kapljično i prljavim rukama. Hranu može kontaminirati i osoba koja je priprema i koja je nosilac virusa, a nije oprala ruke. I sama deca dan-dva pre pojave simptoma, u fazi inkubacije, mogu biti prenosioci. Deca ne operu ruke, razmenjuju igračke i to je to - kazao je dr Milićević.

Istakao je da pri pojavi povraćanja ili dijareje roditelji, učitelji ili vaspitači prvo pomisle da je reč o trovanju hranom.

- Može da se desi da bude reč i o hrani, mada je u ovom slučaju saopšteno da je izolovan norovirus. Tegobe počinju bolovima u stomaku i grčevima. Inkubacija je kratka, može proći i svega 12 sati dok deca ne počnu da povraćaju i/ili dobiju dijareju. Mogu da ih bole ruke i noge, malaksala su, imaju ponekad i povišenu temperaturu. Dehidratacija je najveća opasnost, jer što je dete manje, brže gubi tečnost. Deca se moraju izolovati kada se jave simptomi i savet je da se roditelji jave pedijatru. Određenom procentu dece obolele od noro virusa biće potrebna intravenska hidratacija ako mnogo povraćaju i imaju dijareju. Mora se unositi dovoljno tečnosti, ali ne mnogo odjednom, već pomalo vode češće tokom dana. Deca se brzo oporave, noro virus nije opasan. Obično traje od jednog do tri dana. Izvesno vreme nakon toga dete ili odrasla osoba i dalje može biti distributer klica i o tome treba razmišljati - reako je pedijatar.

Dr Saša Milićević ističe i to da odrasli lakše podnesu noro virus.

- Kod odraslih je zastupljenija dijareja, a kod dece povraćanje. Nije dovoljno unositi samo vodu ili čaj, već i sredstva bogata elektrolitima i mineralima. Postoje takvi preparati kao što je infuzija koja se pije, jedino je problem što je lošeg ukusa pa deci treba dodati i malo soka radi prijatnijeg ukusa. Antibiotici ovde ne pomažu jer je reč o virusu. Najvažnije je nadoknađivati tečnost. Kad je vruće, virusi se najlakše šire, ali zanimljivo je to da se noro virus zapravo najviše javlja u zimskim mesecima. Veoma je važno sačekati sa hranom. Kada se upali sluznica creva, hrana ne može dobro da se vari, pa su pirinač i supa iz kesice najbolji izbor - dodao je dr Milićević.

Doktor je posavetovao roditelje o tome šta bi trebalo da se nađe u putnoj apoteci kada sa decom idu na duži put ili ih pakuju za rekreativnu nastavu.

- Ponesite peroralnu infuziju (koja se pije) i sokiće radi prijatnijeg ukusa i probiotik, naročito ako odlazite u Tunis ili Egipat jer je tamo drugačija bakterijska flora od one na koju smo navikli. Preporuka je da dva do tri dana pre putovanja na ove destinacije počnete sa primenom probiotika. Ponesite i lek protiv alergije, kapi za nos, lekove protiv povišene temperature - dodaje.

Dr Milićević kaže da nije čuo da je ijedno dete u našoj zemlji preminulo od posledica noro virusa.

- To je moguće samo u slučaju da je dehidratacija ekstremna, i da se to ne primeti, što je nemoguće. Da dete bude toliko malaksalo i sa ekstremno suvom kožom, da izgubi svest, a da roditelj to ne uoči na vreme, tada je moguć smrtni ishod. Dehidratacija je najopasnija za bebe. Ne sećam se da sam ikada čuo da je dete preminulo zbog stomačnog virusa, da se zakasnilo sa odlaskom lekaru. U Africi se to dešava, ali tamo ima i drugih uzročnika - kazao je pedijatar.

(Telegraf.rs)