Eksperimentalni lek na bazi virusa koji ubija rak je nova nada: Počelo ispitivanje na ljudima

Eksperimentalni virus koji ubija rak prvi put je primenjen na ljudima, a testiranje bi, nadaju se naučnici, trebalo da pruži dokaze o novom načinu uspešne borbe protiv raka.

Kandidat za lek, nazvan CF33-hNIS (Vaxinia), zapravo je onkolitički virus, genetski modifikovani virus dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije raka dok u isto vreme zaobilazi one zdrave, piše Sciencealert.

Preporučujemo

U slučaju CF33-hNIS, modifikovani virus boginja deluje tako što ulazi u ćelije i umnožava se. Zaražena ćelija puca, oslobađajući hiljade novih virusnih čestica koje deluju kao antigeni, stimulišući imuni sistem da napadne ćelije raka koje se nalaze u njenoj neposrednoj blizini.

Prethodno istraživanje na životinjama pokazalo je da lek na ovaj način može da iskoristi imuni sistem da detektuje i uništi ćelije raka, ali do sada nije rađeno testiranje na ljudima.

Koproizvođači leka su Centar za negu raka i istraživački centar City of Hope u Los Anđelesu i biotehnološka kompanija Imugene sa sedištem u Australiji, koji navode da je u toku prvo kliničko ispitivanje na ljudima.

- Naše prethodno istraživanje pokazalo je da onkolitički virusi mogu da stimulišu imuni sistem da reaguje i ubija rak, kao i da stimulišu imuni sistem da bolje reaguje na druge imunoterapije - kaže onkolog i glavni istraživač Daneng Li.

- Verujemo da CF33-hNIS ima potencijal da poboljša zdravstvene ishode za naše pacijente.

Foto: Shutterstock

Otključavanje tog potencijala će najpre zavisiti od toga da se dokaže da je CF33-hNIS bezbedan za ljude, pri čemu će se prva faza ispitivanja biti fokusirana na bezbednost i podnošljivost leka.

Očekuje se da će u ovom ispitivanju učestvovati ukupno 100 pacijenata sa metastatskim ili uznapredovalim solidnim tumorima koji su prethodno pokušali najmanje dve linije standardnog lečenja.

Kada budu uključeni u ispitivanje, ovi pacijenti će dobiti niske doze eksperimentalnog tretmana putem direktne injekcije ili intravenski. Ukoliko prvi rezultati budu uspešni, CF33-hNIS se ispostavi kao bezbedan i pacijenti ga budu dobro tolerisali, dodatni testovi će istražiti kako se lek kombinuje sa pembrolizumabom, postojećim tretmanom antitela koji se već koristi u imunoterapiji raka.

foto Pixabay

Verzija virusa koja je sada u kliničkom testiranju proizvodi humani natrijum jodid simporter (hNIS), protein koji omogućava istraživačima da snime i prate replikaciju virusa. Takođe, omogućava i dodatni način oštećenja ćelija raka dodavanjem radioaktivnog joda.

Ali, pre nego što bude utvrđena efikasnost, istraživače zanima kakva je učestalost i ozbiljnost neželjenih efekata, a takođe istražuju i kako reaguju pacijenti kojima se povećavaju doze ovog leka.

Sekundarne mere, uključujući procene o tome koliko efikasno CF33-hNIS smanjuje lečene tumore – biće analizirane kasnije, ali s obzirom na to da se očekuje da će ispitivanje trajati dve godine na više kliničkih lokacija, verovatno će proći neko vreme pre nego što detaljni rezultati budu bili saopšteni.

Obećavajući rezultati u pretkliničkim eksperimentima ne garantuju nužno slične uspešne rezultate u narednim istraživanjima koja uključuju istraživanja na ljudima, ali su naučnici uvereni da ima razloga za optimizam.

- Ukoliko se pokaže da je lek bezbedan i da ga pacijenti dobro podnose, naučnici bi mogli da traže novo sredstvo za borbu protiv tumora - kaže hirurški onkolog Suzan Varner, koja je prethodno vodila tim koji je proučavao efekte CF33 na tumore kod miševa.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Ona je 2020.godine rekla da onkolitički virus trenira imuni sistem da cilja određenu ćeliju raka:

- To znači da će, ako slična ćelija raka ikada ponovo pokuša da izraste, imuni sistem biti spreman.

U ovom trenutku, niko sa sigurnošću ne zna da li će CF33-hNIS biti jednako delotvoran i kod ljudi. Ukoliko pokaže efikasnost, ovaj lek će postati druga onkolitička virusna terapija za rak koju je odobrila FDA, posle leka “Talimogen laherparepvec” (T -VEC), modifikovane verzije virusa herpes simpleksa, koji se koristi u lečenju melanoma.

(Telegraf.rs)