„Duhovi“ korona virusa pronađeni u crevima: Otkriveni mogući uzročnici dugog kovida

U haosu prvih meseci pandemije korona virusa, onkolog i genetičar Ejmi Bat bila je zaintrigirana mnogim izveštajima o povraćanju i dijareji kod ljudi zaraženih SARS-CoV-2.

- U to vreme se smatralo da je ovo respiratorni virus - kaže ona.

Preporučujemo

Bat i njene kolege, želeći da ustanove moguću vezu između virusa i gastrointestinalnih simptoma, počele su da prikupljaju uzorke stolice ljudi sa kovidom-19.

Hiljadama milja daleko od Batove laboratorije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford u Kaliforniji, gastroenterolog Timon Adolf bio je zbunjen izveštajima o simptomima creva kod zaraženih ljudi. Adolf i njegove kolege sa Medicinskog univerziteta u Inzbruku u Austriji takođe su počeli da sastavljaju uzorke biopsije gastrointestinalnog tkiva.

Dve godine nakon pandemije, predviđanje naučnika se isplatilo: oba tima su nedavno objavila rezultate koji sugerišu da komadići SARS-CoV-2 mogu ostati u crevima mesecima nakon početne infekcije. Nalazi doprinose rastućoj grupi dokaza koji podržavaju hipotezu da bi uporni delići virusa - "duhovi" koronavirusa, kako ih je Bat nazvala - mogli doprineti misterioznom stanju zvanom dugi kovid.

Ipak, Bat apeluje na naučnike da ostanu otvorenog uma i upozorava da istraživači još uvek nisu utvrdili vezu između upornih virusnih fragmenata i dugog COVID-a.

- Još uvek treba da se urade dodatne studije – a one nisu lake - kaže ona.

Dugi kovid se često definiše kao pojava simptoma koji traju duže od 12 nedelja nakon akutne infekcije. Više od 200 simptoma je povezano sa poremećajem, čija se težina kreće od blagog do iscrpljujućeg. Teorije o njegovom poreklu se razlikuju i uključuju štetne imunološke reakcije, sitne krvne ugruške i dugotrajne rezervoare virusa u telu. Mnogi istraživači smatraju da kombinacija ovih faktora doprinosi globalnom teretu bolesti.

Rani nagoveštaj da bi koronavirus mogao da opstane u telu objavljeni su 2021. godine, u radu gastroeterologa Sauraba Mehendrija sa Medicinske škole Ikan, Mount Sinai u Njujorku i njegovih kolega. Do tada je bilo jasno da ćelije koje oblažu creva pokazuju protein koji virus koristi da uđe u u njig. Ovo omogućava SARS-CoV-2 da inficira creva.

Mehendri i njegov tim pronašli su virusne nukleinske kiseline i proteine u gastrointestinalnom tkivu ljudi kojima je dijagnostikovan kovid-19 u proseku četiri meseca ranije. Istraživači su takođe proučavali memorijske B-ćelije ispitanika, koje su ključni igrači u imunološkom sistemu. Tim je otkrio da antitela koja proizvode ove ćelije nastavljaju da evoluiraju, što sugeriše da su, šest meseci nakon početne infekcije, ćelije još uvek reagovale na molekule koje proizvodi SARS-CoV-2.

Foto: Tanjug/Ministarstvo odbrane

Inspirisane ovim radom, Bat i njene kolege otkrile su da je nekoliko ljudi nastavilo da izbacuje virusnu RNK u svoju stolicu sedam meseci nakon početne blage ili umerene infekcije SARS-CoV-2, mnogo nakon što su njihovi respiratorni simptomi prestali.

Virus ide u creva

Adolf kaže da je rad iz 2021. inspirisao njen tim da pogleda uzorke biopsije u potrazi za znakovima korona virusa. Otkriveno je su da su 32 učesnika od ukupono 46, koliko ih je učestvobalo u studiji, imala blagi kovid-19 i pokazala virusne molekule u crevima sedam meseci nakon akutne infekcije. Oko dve trećine od te 32 osobe imalo je dugotrajne simptome kovida.

Ali svi učesnici u ovoj studiji imali su inflamatornu bolest creva, autoimuni poremećaj. Ipka, Adolf upozorava da podaci ne potvrđuju da postoji aktivan virus kod ovih ljudi ili da virusni materijal izaziva dugi kovid.

U međuvremenu, više studija sugerisalo je zadržavanje virusnih rezervoara izvan creva. Drugi tim istraživača proučavao je tkivo prikupljeno obdukcijama 44 osobe kojima je dijagnostikovan kovid-19 i pronašao dokaze o virusnoj RNK na mnogim mestima, uključujući srce, oči i mozak4. Virusna RNK i proteini su otkriveni do 230 dana nakon infekcije. Rezultati su objavjeni u studiji čija recenzija još nije završena.

Skrovišta virusa

Skoro svi ispitanici su imali težak oblik kovida, ali odvojena studija dve osobe koje su imale blagi kovid-19, praćen dugim simptomima kovida, otkrila je virusnu RNK u slepom crevu i dojci. Patolog Džo Ijang sa Instituta za molekularnu i ćelijsku biologiju pri Agenciji za nauku, tehnologiju i istraživanje u Singapuru, pretpostavlja da bi virus mogao da se infiltrira i sakrije u imunim ćelijama zvanim makrofagi, koji se mogu naći u različitim tkivima tela.

Sve ove studije podržavaju mogućnost da dugoročni rezervoari virusa doprinose dugom kovidu, ali će istraživači morati da urade više da bi konačno pokazali vezu. Potrebno je da dokumentuju da se koronavirus razvija kod ljudi koji nisu imunokompromitovani i moraće da povežu takvu evoluciju sa dugim simptomima kovida.

(Telegraf.rs)