Kako da vam ne presedne praznično uživanje u hrani: Saveti koji čuvaju zdravlje

Prvomajski praznici se bliže, a sa njima i nekoliko slobodnih dana koje će većina ljudi provesti u prirodi, u društvu porodice i prijatelja i uz nezaobilazni roštilj.

Posle više od dve godine života pod tenzijom zbog pandemije korona virusa, ovo će biti prilika da se konačno malo više opustimo i podsetimo kako izgleda uživanje u životu. To je, bez sumnje, ono što je svima nama potrebno.

Preporučujemo

Broj pozitivnih na novi korona virus je u padu, a sa njim i želja da nadoknadimo sve ono što smo u prethodna dva proleća propustili. Ali, baš iz te velike želje za opuštanjem može da se izrodi i neprijatnost - problemi zbog unosa veće količine hrane.

- Osoba koja je inače zdrava, fizički aktivna i pravilno se hrani tokom cele godine neće imati problem ako jednog dana unese veću količinu hrane - kaže za Telegraf.rs dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći.

- Eventualno može da oseti neprijatnost, jer organizam nije navikao na veću količinu masti i proteina, pošto za prolećne praznike najčešće jedemo roštilj. Ali, osobe koje imaju hronične bolesti, nisu fizički aktivne i preko godine se ne hrane zdravo, a pojedu malo više roštilja i hleba jer je praznik, mogu da imaju problema sa varenjem i da osete bolove u stomaku.

Zašto nekom smeta jača hrana, a nekom ne?

Kako će neko reagovati na veću količinu unete hrane tokom jednog obilnijeg prazničnog ručka zavisi od više faktora - od opšteg zdravlja organizma, genetike, godina i stila života. Primera radi, nekome je za uskršnje praznike jedno pojedeno jaje moglo da napravi problem, a neko je mogao da pojede i više a da organizam ne odreaguje burno.

Naša sagovornica objašnjava zbog čega dolazi do otežanog varenja posle velikih gozbi:

- Kad jedemo mnogo različitih vrsta hrane, varenje traje duže. Ako neko već ima problem sa žučnom kesom, obilje unete hrane može da bude praćeno bolovima.

Foto: Depositphotos

Šta uraditi u tom slučaju? Većina će, po navici, posegnuti za gaziranim sokovima ili kiselom vodom da bi “naterali želudac da proradi”. Da li tako činimo sebi “medveđu uslugu” ili maskiramo problem? Lekari kažu da kisela voda može da bude od pomoći, baš kao i kombinacija odmora i lagane šetnje.

Hrana za “dan posle”

Takođe, jednako je važno i kako ćemo se ponašati dan posle malo jačeg uživanja u hrani.

- Ako u jednom danu pojedete veću količinu roštilja, potrudite se da sutradan jedete supe i salate - savetuje dr Stefanović.

Foto: Shutterstock

Sveže povrće trebalo bi da dominira i na prazničnoj trpezi kako kod osoba koje su mlade, zdrave i fizički aktivne, tako i kod onih koje imaju hronične bolesti.

- Naš želudac traži hranu, ali ne veliku količinu mesa, već više salate od svežeg povrća, jer ona prija celom organizmu - podseća dr Stefanović.

Šta ako skoči pritisak

Uživanje u roštilju može da ima za posledicu skok krvnog pritiska, posebno kod osoba koje već imaju problem sa hipertenzijom.

- Ako pojedete malo više roštiljskog mesa, koje po pravilu ima dosta soli, potrudite se da merite pritisak. Ukoliko se ne osećate dobro, pozovite lekara koji će vas posavetovati šta da uradite. Takođe, od velike je važnosti da ne uzimate terapiju koju vam nije propisao lekar, niti da nekome ko se požali na visok pritisak ponudite terapiju koju vi koristite - podseća dr Stefanović.

(Telegraf.rs)