Kovid može postati endemska bolest: Evo šta to znači i kako bi izgledalo

 
  • 1

Mesecima su neki američki i evropski lideri predviđali da će pandemija korona virusa uskoro postati endemska - retka, ali stalno prisutna. Kovid-19 bi se mogao pretvoriti u bolest sa kojom moramo naučiti da živimo. Ali, kako smo još uvek u akutnoj fazi pandemije, kako bi endemični kovid mogao izgledati - ostaje misterija. Endemske bolesti mogu imati različite oblike, a gde će ova dvogodišnja bolest među njima biti, još ne znamo.

U osnovi, endemska bolest ne znači kraj bolesti već stalno, predvidivo ili očekivano prisustvo. To je bolest koja traje. Osim toga, ne postoji fiksna definicija. Endemske bolesti zaraze milione ljudi širom sveta svake godine, a neke endemske bolesti ubijaju stotine hiljada. Neke možemo lečiti i vakcinisati se protiv njih.

- Došlo je do političkog preoblikovanja ideje o endemičnosti kao nečemu što je bezopasno ili normalno - rekao je Lukas Engelman, istoričar medicine i epidemiologije sa Univerziteta u Edinburgu. Ali, epidemiolozi koriste pojam endem da označe nešto što treba pažljivo da posmatramo, jer endemska bolest može ponovo postati epidemija.

omikron soj, korona virus, kovid 19 Foto: Shutterstock

Endemske bolesti mogu biti blage ili smrtonosne

Kada ljudi pomisle na endemsku bolest, često misle na običnu prehladu. Procenjuje se da infekcije gornjih disajnih puteva, uključujući prehladu, zaraze milijarde ljudi širom sveta svake godine, ali ubiju nekoliko hiljada. Druge endemske bolesti mogu biti mnogo smrtonosnije. Malarija je u 2019. ubila više od 600.000 ljudi širom sveta, a grip je ubio više od 200.000, iako procene sugerišu da bi ovi podaci mogli biti mnogo veći.

Kako prenosi The New York Times, mnogi naučnici predviđaju da endemični kovid može imati istu kliničku sliku kao i drugi respiratorni virusi.

- Neće biti smrtonosniji od sezonskog gripa, ili može biti blag poput nekog od korona virusa koji izazivaju prehladu - rekao je Lone Simonsen, direktor Pandemiks centra na Univerzitetu Roskilde u Danskoj.

- Razlog za to je taj što imamo dosta imuniteta i stalno smo podstaknuti infekcijama na koje naiđemo - objasnio je.

Neki naučnici upozoravaju da imunološka zaštita može vremenom oslabiti, a buduće varijante bi mogle zaobići tu odbranu. Mutacije su nasumične, tako da uvek postoji šansa da se u budućnosti pojavi varijanta koja izaziva težu bolest.

Endemske bolesti mogu imati periode epidemije

Obična prehlada i grip su široko rasprostranjene endemske bolesti koje traju tokom cele godine, ali njihov nivo nije konstantan. Umesto toga, oni izazivaju sezonske epidemije, gde infekcije porastu iznad osnovnog endemskog nivoa, često zimi kada se ljudi okupljaju u zatvorenom prostoru.

Ovi obrasci su predvidljivi, ali ljudi mogu da ih promene: kontrolne mere koje su korišćene da bi se ublažila pandemija Kovida takođe su ublažile talase gripa i prehlade poslednjih godina. Naučnici kažu da bi endemični Kovid mogao biti sezonski, ali bi mogao imati i nepravilne i značajne talase epidemije. - Kovid je mnogo, mnogo prenosiviji od gripa - rekao je Džefri Šaman, modelar zaraznih bolesti na Univerzitetu Kolumbija.

Kod endemskih bolesti sve je u kontroli

Među mnogim oblicima koje endemska bolest može imati, jedna stvar je jasna: endemska bolest ne znači da je došao potpuni kraj bolesti. Umesto toga, to znači živeti sa bolešću koja nije ili ne može biti iskorenjena, a često i lečiti. Zdravstveni stručnjaci kažu da zemlje moraju da koriste mere kontrole, poput testiranja, lečenja i vakcinacije, kako bi držale pod kontrolom endemske bolesti.

Zemlje sa endemskom malarijom teže iskorenjivanju bolesti koju prenose komarci i oslanjaju se na intervencije kao što su insekticidi i preventivni tretmani kako bi smanjili njenu učestalost. Ove mere kontrole mogu drastično da promene tok endemske malarije, kao što je to slučaj u Južnoj Africi.

vakcina ilustracija korona virus Foto: Unsplash/ Ilustracija

Kada ćemo znati kako izgleda Kovid endemska faza?

Verovatno ne još neko vreme. Naučnici obično utvrđuju endemski obrazac bolesti nakon što su je posmatrali dugi niz godina. Pandemije mogu potrajati godinama dok se "ne slegnu", a posledice široko rasprostranjene bolesti mogu trajati dugo nakon što nove infekcije izblede.

Mnogo toga što znamo o prelasku iz pandemije potiče od gripa - ljudi su bili svedoci četiri pandemije gripa u poslednjih 100 godina.

Pandemiji gripa iz 1918. bilo je potrebno tri godine da se smiri, a Sjedinjene Države su imale značajan talas 1920. koji je u nekim gradovima ubio više ljudi nego prethodni talasi. U godinama koje su usledile, neke sezonske epidemije bile su veće od drugih.

Pretpostavka o kovid-19 endemskom periodu je da će izgledati značajno drugačije od pandemije u poslednje dve godine. Ali, endemski kovid, u najgorem slučaju, mogao bi izgledati otprilike kao ono kroz šta smo već prošli.

- Možete zamisliti situaciju u kojoj se događaji slični omikronu dešavaju svake godine - rekao je Trevor Bedford, virolog iz Centra za istraživanje raka Fred Hutchinson u Sijetlu. - To može biti endemsko stanje - rekao je dr Bedford i dodao da to ne znači da je blag i ne znači da je lako nositi se sa njim.

(Telegraf.rs)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA