Ivanov sin Pavle ima poremećaj iz spektra autizma: "Ljubav pobeđuje tamo gde medicina ne može"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Tamara
Nemojte napadati ljude koji dijele svoja sopstvena iskustva samo zato sto su ta iskustva teska ili ruzna! Znam da je to mnogima bolno i da onda tudja iskustva previse licno shvataju umjesto da uce iz njih. Svaka cast Maricicima,pogotovo ocu koji nije, kao 90 posto oceva u toj situaciji,samo "digao sidro"! Autizam je postao posast,cini mi se nikad vise djece sa nekim njegovim oblikom! A koliko je trnovit i skup put kojim idu roditelji,znaju samo oni i njima najblizi! Podizanje svijesti o ovom problemu treba da bude uloga svih koji su posredno ili neposredno upoznati s njim,a ne prepucavanje o tome je li neko nesto lose rekao ili mislio! Tako ce se forsirati drzava da obrati paznju i uradi ono sto treba a sto sada,samoinicijativno,rade sami roditelji sa svojim vise nego skromnim mogucnostima! Moji prijatelji imaju jednog Milosa,nedavno dijagnostikovanog,ciji su roditelji i baka slomljeni time,jer se njihov najveci strah obistinio. Znam sve kroz sta su i prosli i prolaze i gdje su sve isli i koliko su samo novca dali,koji 99 posto porodica apsolutno nema ni blizu da bi mogla da da! I sad su iscrpljeni na svaki nacin, a borba im se nije ni zahuktala jer Milos nema ni punih 6 godina. O drugom djetetu nema ni govora,sto zbog straha da se isto ne ponovi,sto zbog borbom narusenog odnosa samih roditelja. Sve u svemu,jedan tezak zivot koji isisava svako zadovoljstvo i nadu i motivaciju a da se borite morate! Bilo kakva iskrena podrska je,vjerujte,veoma znacajna!
Miroslava
Isplakala sam se ko kisa zbog ove price.Samo hrabro,Maricici,vas sin ima nesto sto mnoga druga deca nemaju,ima ljubav cele porodice,hrabrog tatu,prelepu majku i divnu sestru.Cuvajte se,ne dajte se,radjajte jos dece,vi ste shvatili sustinu zivota,a to je bezgranicna ljubav!
Čudno je
Kako je autizam postala tako česta bolest...