Pitanje koje muči mnoge: Da li kalijum-jodid može biti "čarobni lek" u slučaju nuklearne katastrofe?

Foto: Pixabay

Kalijum-jodid (KI) je lek koji nije registrovan u Srbiji, a u zemljama u okruženju i u Evropi je dostupan samo uz lekarski recept. Ovo nije čarobnjak koji štiti u slučaju nuklearne katastrofe i može da deluje samo na jedan organ - štitastu žlezdu, naglašavaju stručnjaci.

Ovaj lek se primenjuje u lečenju mnogih bolesti, kao što su vaskulitis malih krvnih sudova, tuberkuloza, a služi i kao sredstvo za jodiranje soli. Ipak, lekari upozoravaju na njegovu štetnost i ukazuju na to da njegovo unošenje povećava učestalost obolevanja od tireoiditisa, piše Eklinika. 

Sa druge strane, kalijum-jodid, so stabilnog joda, može da pomogne u blokiranju apsorpcije radioaktivnog joda u štitastoj žlezdi i zaštiti je od povreda izazvanih radijacijom. On ne sprečava prodor radioaktivnog joda u telo i može da sačuva samo štitastu žlezdu, ali ne i druge delove tela. Ne pomaže ni u očuvanju orgaizma od drugih radioaktivnih elemenata.

- Bitno je da znamo da taj kalijum jodid nije nikakav čudotvorni lek, on ne štiti od radijacije, on štiti isključivo jedan organ, a to je štitasta žlezda i štiti samo od jedne vrste radioaktivnih čestica, od čestica radioaktivnog joda. Prilikom nekog nuklearnog akcidenta radioaktivni jod je samo jedna od brojnih radioaktivnih čestica koje se oslobađaju - rekao je za Radio Televiziju Srbije specijalista toksikološke hemije primarijus dr Predrag Vukomanović.

Kako deluje kalijum jodid?

Jod je esencijalni mikroelement, to jest, ovaj element je potreban našem organizmu koji ga ne stvara, pa ga moramo unositi putem hrane. Jod ulazi u organizam dolazi do štitaste žlezde i učestvuje u izgradnji hormona štitne žlezde, čak 80 odsto joda je koncentrisano u štitastoj žlezdi, objašnjava dr Vukomanović.

- Što se tiče radioaktivnog joda, on može da dospe u naš organizam kao radioaktivna čestica joda, koja je nastala usled neke nuklearne katastrofe ili nuklearnog akcidenta. Takav jod se implementira i ulazi u štitastu žlezdu, na isti način kao i ovaj regularni elementarni jod koji mi unosimo.

S tim, da taj radioaktivni jod prodire u štitastu žlezdu i može da dovede do katastrofalnih konsekvenci, do razvoja različitih vidova karcinoma štitaste žlezde, o čemu svedoče iskustva iz Černobilja ili iz Fukošime. Tada dolazi na scenu kalijum-jodid. Ukoliko se popije KI, oslobođeni jod iz te tablete potpuno će da zasiti štitastu žlezdu i da je popuni jodom. Tako da eventualni radioaktivni jod koji smo uneli nema više mesta gde da se veže - objašnjava dr Vukomanović ali i dodaje da kalijum jodid nije čudotvoran lek.

Pacijenti nisu pokupovali kalijum-jodid

Kalijum-jodid nije registrovan u Srbiji, registrovan je u zemljama u okruženju i svuda se izdaje na lekarski recept.

- Kada je reč o pomami koja je vladala u Evropi za kalijum-jodidom, s obzorom na to da je registrovan uglavnom u zapadnim zemljama koje imaju dosta strože kriterijume o izdavanju i kupovini lekova, mislim da pacijenti nisu oni koji su pokupovali sve zalihe KI, već da je on povučen iz apoteka i odnesen u neke sekundarne i tercijarne zdravstvene ustanove - tvrdi dr Predrag Vukomanović.

Može li kuhinjska so biti zamena?

Stručnjaci navode da kuhinjska so i hrana bogata jodom ne sadrže dovoljno joda koji bi mogao da blokira ulazak radioaktivnog joda u štitastu žlezdu, pa se kuhinjsku so ili hrana ne savetuju kao zamena.

Kalijum-jodid ne štiti 100 odsto od radioaktivnog joda. Zaštita će se povećati u zavisnosti od vremena posle kontaminacije. Ukoliko se KI uzme ranije, štitasta žlezda ima više vremena da se napuni stabilnim jodom. Bitan činilac je i apsorpcija, to jest brzina kojom se kalijum jodid apsorbuje u krv. Neki sajtovi u Srbiji prodaju KI, ali isključivo privrednim subjektima, a ne i fizičkim licima.

(Telegraf.rs)