Jod je neophodan za pravilan rad štitne žlezde

Ovo je naročito značajno kod rada štitne žlezde, u čijim hormonima je je jod sastavni element. Hormoni štitne žlezde (T3 trijodtironin i T4 tiroksin) regulišu promet materije i energije u ljudskom organizmu (metabolizam), rast i razvoj svih organa, a naročito mozga. Količina joda u štitastoj žlezdi zavisi od količine joda koju unesemo u organizam, jer ga ljudsko telo ne može samo proizvoditi.

Doktor David Derry rekao je da je jod najbolji antibiotik i antivirotik. U kontekstu činjenice da većina bolesti ili započinje ili se nastavlja upalama koje uzrokuju bakterije i virusi, ovo je važna informacija. Krv neprekidno kruži kroz organizam, potrebno je 17 minuta da obiđe čitav krug, tokom kog prolazi i kroz tkivo štitne žlezde. Upravo tu, ako postoji dovoljna količina joda, bakterije i virusi bivaju uništeni.

Stres negativno utiče na rad štitne žlezde zato što visok nivo kortizola smanjuje stvaranje hormona T3, a i pušenje pogoršava hipotireoidizam.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom treba da unosi oko 150 mikrograma joda, ali se preventivno dejstvo postiže tek unošenjem većih količina. Opasnosti od toga da ćete uneti previše joda nema, jer ne treba zaboraviti da ljudi u Japanu konzumiraju dnevno 12 miligrama joda, što je desetostruko više od preporuke SZO.

Najbolji izvori joda su alge, morska riba i jodirana so.

(Telegraf.rs)