Snimak mozga otkriva koji film nam se "vrti" pred očima u poslednjim trenucima života

Foto: Freepik.com

U situacijama opasnim po život mnogi ljudi svedoče da im se “pred očima” odvijao “film” sa najvažnijim životnim događajima. Naučnici oduvek pokušavaju da odgonetnu o čemu razmišljaju ljudi u poslednjim trenucima života. Sada, čini se, stiže odgovor na to pitanje.

Preporučujemo

Prvi snimak mozga pacijenta koji umire otkrio je da bismo u tim poslednjim trenucima mogli da oživimo neke od naših najlepših životnih uspomena.

Naučnici su slučajno snimili najsloženiji organ u ljudskom organizmu dok se gasio, pokazujući zapanjujući trenutak umiranja.

Pacijent (87) se lečio od epilepsije i bio je priključen na EEG. Merena mu je moždana aktivnost kada je iznenada doživeo srčani udar i preminuo. Ostalo je zabeleženo petnaestak minuta, računajući i trenutak kada je pacijent izdahnuo.

Foto: Frontiers

U poslednjih 30 sekundi pre nego što će preminuti, kao i u prvih 30 sekundi pošto je pacijent preminuo, primećeno je povećanje veoma specifičnih moždanih talasa. Ovi talasi, poznati kao gama oscilacije, povezani su sa vraćanjem pamćenja, meditacijom i snovima. To bi moglo da znači da se u trenucima pred smrt pred našim očima “razvija filmska traka” najlepših uspomena koje smo prikupili u životu.

Delovi mozga koji su aktivirani sugerišu da čovek ulazi u posebno mirno stanje nalik snu, odnosno ono koje je najpribližnije meditaciji.

Naravno, da bi ova teza bila dokazana, neophodno je sprovesti još mnogo studija koje bi ovo potvrdile.

Neverovatno je, kažu naučnici, da se ljudsko telo gasi, ali da mozak i dalje može naporno da radi da bi ispunio poslednji zadatak - da sam trenutak umiranja bude manje težak i mračan.

- Kroz generisanje oscilacija uključenih u vraćanje memorije, mozak se poslednji put priseća važnih životnih događaja neposredno pre naše smrti, slično iskustvima koja su delili oni koji su bili na ivici života i smrti - kaže dr Ajmal Zemar, neurohirurg na Univerzitetu Lousvil, koji je organizovao studiju na ovu temu.

- Ovi nalazi osporavaju naše razumevanje kada se život tačno završava i otvaraju nova veoma važna pitanja, a jedno od njih odnosi se na doniranje organa.

Slične promene moždanih talasa ranije su primećene kod pacova u vreme smrti, ali ne i kod ljudi.

U studiji objavljenoj u Frontiers in Aging Neuroscience, navedeno je da podaci pružaju prve dokaze o ljudskom mozgu u trenutku smrti u neeksperimentalnom kliničkom okruženju akutne nege u stvarnom životu. Podaci, takođe, sugerišu da ljudski mozak može imati sposobnost da generiše koordinisane aktivnosti u periodu bliske smrti.

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Ali, ne bi trebalo zaboraviti da je ovo samo studija slučaja, a da je mozak pacijenta čije su aktivnosti zabeležene u trenutku umiranja već bio oštećen epilepsijom.

Ipak, to bi moglo da otvori put za bolje razumevanje onoga što se dešava i o čemu čovek razmišlja neposredno pre smrti.

- Iz ovog istraživanja ipak nešto možemo da naučimo. Iako naši voljeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas ostave da se oprostimo od njih, u njihovom mozgu se možda ‘vrte’ neki od najlepših trenutaka koje su doživeli - zaključuje dr Zemar.

(Telegraf.rs)