Postoje ćelije koje vam mogu dati super-imunitet? Naučnici sa Rokfeler Univerziteta ih istražuju

Foto: Shutterstock

U oktobru 2020. godine, tim virusologa sa Rokfeler Univeziteta u Njujorku započeo je projekat koji traje godinu dana i pokušao da predvidi koje će sve forme kovida-19 pojaviti u budućnosti.

Preporučujemo

I dok su novi sojevi još  bili nepoznanica za političke lidere i građane širom sveta, naučnici su bili svesni da će novi virus mutirati i to na načine koji će ga učiniti mnogo zaraznijim i virulentnijim.

Cilj ovog projekta bio je da se stvori veštačka verzije spajk (šiljastog) proteina kovida-19, proteina koji virus koristi da prodre u naše ćelije i koji bi mogao da izbegne sve poznate vrste zaštitnih antitela koja su pronađena u krvi onih koji su preležali kovid-19.

Tokom narednih 12 meseci, igrali su se različitim kombinacijama mutacija na površini spajk proteina, dok nisu pronašli set od 20 koji su ga činili posebno otpornim na sve što bi imuni sistem mogao da "baci" na njega.

Da bi testirali ovaj laboratorijski napravljen spajk proteina, ubacili su ga u ono što virusolozi nazivaju pseudotipom virusa.  To je virus koji je konstruisan tako da nema dovoljno genetskog materijala za replikaciju, omogućavajući naučnicima da ga razumeju kako se ponaša, bez ikakvog rizika da nestane.

U početku su se stvari odigrale očekivano, Kada su virusolozi izložili novoproizvedeni virus uzorcima kriv uzetih od ljudi koji su se oporavili od kovida-19 iil su se vakcinisali, on je izbegao svako antitelo koje su imali.

Međutim, kada su ga testirali na krvi ljudi koji su se od kovida-19 oporavili 2020. godina, za potom se vakcinisali, njihova antitela uspela su da se vežu za virus i potpuno ga neutrališu.

Čini se da su se ljudi koji su se oporavili od kovida-19, a potom vakcinisani, otpornji na nove varijante - od delte i omikrona.

Imunolozi su uzeli uzorke krvi od ovih osoba i otkrili da oni imaju neku vrstu "super imuniteta", koji naučni svet naziva hibidnim. Oni proizvode ne samo ogromne nivoe antitela, daleko više i od onih koji su dvostruko ili trostruko vakcinisani, već i mnogo raznovrsniji spektar antitela, koja imaju veće šanse da pronađu slabe tačke virusa, čak i u mutiranom obliku.

Nedavna studija naučnika iz Bostona i Južne Afrike otkrila je da ljudi koji su prethodno bili zaraženi jednim oblikom kovida-19, pre nego što su primili dve doze vakcine i buster, imali veći imunitet protiv omikron soja, što je u stvarnom životu najbliže gorepomenutom veštačkom virusu.

Razlog što ti ljudi pokazuju tako snažne odgovore, leži u dugo zanemarivanom aspektu našeg imunološkog sistema, vrsti belih krvnih zrnaca poznatih kao memorijske B ćelije. One stvaraju odgovor na virus i pamte ga u slučaju da se patogen ikada vrati.

Dugo se malo znalo o ovim ćelijama i o tome kako se ponašaju, ali kroz istraživanje HIV-a, ebole, autoimunih bolesti i sada kovida-19, počinjemo da shvatamo koiko su one vitalne u određivanju naših odgovora na infekcije i vakcine.

Tokom života stalno proizvodimo nove B ćelija, svaka sadrži receptore koji mogu da prepoznaju različite oblike antigena na površini virusa.

Ovo je važno, jer se B ćelije ne vezuju za same viruse, ali se mogu pretvoriti u plazma ćelije kada otkriju pretnju. Ove plazma ćelije proizvode antitela usmerena na isti virusni antigen kao i njihova B ćelija. Manje raznolik skup B ćelija znači manje antitela koja bi mogla da neutrališu virus.

Jedna od stvari koju je kovid-19 pokazao virusolozima je da su ljudi koji imaju veći spektar B ćelija mnogo opremljeniji da odbiju novi patogen, a posebno varijante korone koje se stalno razvijaju. Na to utiču starost, opšte zdravstveno stanje, ali i genetika.

Kako starimo, telo počinje da proizvodi manje B ćelija i potrebno im je više vremena da se aktiviraju, zato smrtonosti patogeneni mogu da nadvladaju imuni sistem pre nego što se aktivira.

Ali  kada se vašo telo bori protiv infekcije ili primi vakcinu, to pokreće pametan imunološki trik. Neke od B ćelija se pretvaraju u takozvane memorijske B ćelije koje mogu da cirkulišu u krvotoku decenijama, spremne da se ponovo aktiviraju i pokrenu odgovor antitela u slučaju da se virus ikada vrati, prenosi BBC.

(Telegraf.rs)