Stručnjak otkriva da li postoji rešenje za psorijazu i u kom dobu se najčešće pojavljuje

Foto: Shutterstock

Psorijaza je hronična bolest kože koju karakteriše pojava crvenih područja na koži prekrivenih srebrno-belim suvim ljuspicama različite debljine. Prati je svrab, ali se on javlja kod manjeg broja obolelih.

Preporučujemo

Iako se ispoljava prvenstveno na koži, psorijaza odavno ne predstavlja samo kozmetički problem, već je to medicinsko stanje koje iziskuje dobru dijagnostiku, uporno lečenje i veliku saradnju pacijenta i lekara.

Psorijaza se prvi put može pojaviti u bilo kom uzrastu

- Aktivacijom nepoznatog antigena dolazi do stimulacije T-ćelijskih limfocita - kaže za eKliniku asist. dr Jovan Lalošević, dermatovenerolog.

- Posredno, sledi zapaljenska reakcija koja dovodi do poremećaja u samoj diferencijaciji ćelija epiderma (keratinocita). Ova zapaljenska kaskada se karakteriše hiperproliferacijom keratinocita, koji se obnavljaju u toku od tri do četiri dana, u poređenju sa fiziološkim stanjem kada se to odigrava u proseku za mesec dana. Psorijaza se prvi put može pojaviti u bilo kom uzrastu, od detinjstva, do osme decenije života. Najčešća dva pika u javljaju oboljenja su od 20 do 30 godina, i drugi vrhunac u dobi od 50 do 60 godina. Gojaznost, povećana konzumacija alkohola i pušenje su povezani sa psorijazom. 

Simptomi psorijaze

Psorijazu karakterišu jasno ograničeni, eritematozni plakovi prekriveni neadherentnom skvamom. Ređe, objašnjava dr Lalošević, mogu se videti i sterilne pustule. Uobičajena mesta koja zahvata su skalp, interglutealni nabor, laktovi i kolena, a zatim nokti, ruke, stopala i trup.

-  Psorijaza se po aktuelnom stanovištu smatra sistemskim oboljenjem, jer pored kože aktivno može zahvatiti i zglobove. Promene na zglobovima u vidu artirisa mogu biti izolovane, ali su najčešće praćene i promenama na koži. Takođe, pacijenti koji imaju zahvaćene nokte psorijatičnim promenama, češće imaju pridružen psorijazni artritis. Glavni simptom pacijenata sa psorijazom je svrab, pogotovo u fazama akutnog pogoršanja.

Foto: Shutterstock

Ukoliko pacijenti imaju veće površine kože zahvaćene lezijama (više od 80 odsto), pored izraženog pruritusa mogu imati povišenu telesnu temperaturu, poremećaj elektrolita i proteina, koji potencijalno mogu dovesti do oštećenja drugih organa (srce, bubrezi). Pacijenti sa psorijaznim artitisom imaju ograničen pokret u zahvaćenim zglobovima, (najčešće šake), i često bol - opisuje dr Lalošević.

Dijagnoza i terapija

Dijagnoza se u najvećem broju slučajeva postavlja kliničkim pregledom promena na koži. Ukoliko klinička slika nije jasna, navodi doktor Lalošević, dijagnoza se može potvrditi biopsijom kože i histopatološkom analizom. Kod promena na zglobovima, neophodan je pregled reumatologa uz radiografsku dijagnostiku (rentgen zahvaćenih zglobova). U određenim slučajevima, pojašnjava dr Lalošević, radi se i pregled magnetnom rezonancom.

- Kod ograničenih formi psorijaze dovoljna je primena lokalne terapije. Tu pre svega mislimo na primenu potentnih lokalnih kortikosteroida i keratolitika, derivata antrona (cignolin, ditranol). ili analoga vitamina D (kalcipotriol). U još jedan vid lokalne terapije spada i fototerapija, pre svega uskospektralna UVB fototerapija (311nm). Ona se može kombinovati sa drugom lokalnom terapijom. Još jedan vid fototerapije predstavlja i PUVA, gde pacijent pored izlaganja UVA zračenju uzima psoralen i na taj način povećava dejstvo fototerapije - objašnjava dr Jovan Lalošević.

Lokalna terapija i neželjeni efekti

- Ukoliko lokalna terapija nije dovela do adekvantog poboljšanja ili pacijent ima težu formu oboljenja sa zahvaćenošću velike površine kože, neophodna je primena sistemske terapije. Pacijentima je neophodno skrenuti pažnju potencijalnih neželjenih efekata dugotrajne i samoinicijativne primene lokalne terapije bez nadzora lekara.

Foto: Shutterstock

Nekontrolisana aplikacija lokalnih kortikosteorida može dovesti do atrofije kože, stvaranja strija, perioralnog dermatitis i akni. Inicijalno daje se konvencionalna sistemska terapija u vidu sistemskih imunosupresiva/imunomodulatora kao što su metotreksat ili ciklosporin A, ili sistemskih retinoida (acitretin, ređe isotretinoin). Ukoliko pacijent ne razvija adekvantan klinički odgovor ili loše podnosi (razvija neke od neželjenih efekata) prethodno ordiniranu sistemsku terapiju, prelazi se na primenu biološke terapije - kaže dr Jovan Lalošević.

Savremeni vid lečenja psorijaze

Doktor Jovan Lalošević objašnjava da biološka terapija predstavlja savremeni vid lečenja psorijaze i psorijaznog artritisa. Prema njegovim rečima, lek u vidu monoklonskog antitela blokira jedan deo zapaljenske kaskade koja dovodi do razvijanja psorijatičnih lezija.

- Prvi lekovi ovog tipa su zaustavljali zapaljensku kaskadu u vrlo ranoj fazi (anti TNF alfa inhibitori), i kao takvi sa sobom su nosili veći procenat potencijalnih neželjenih efekata u poređenju sa novijim lekovima koji zaustavljaju proces, mnogo kasnije i specifičnije (anti IL17A i antiIL23 inhibitori).

Trenutno, u svetu se razvijaju novi biološki lekovi za lečenje psorijaze i ovakav tip terapije je dostupan i u Srbiji. Ono što pacijenti moraju imati u vidu je da je ova terapija hronična, da u određenom procentu dolazi do zasićenja/rezistencije. Tada se pacijent mora prevesti na drugi biološki lek. Radi se o sferi terapije koja je u stalnom razvoju, sa pojavom novih lekova na svakih par godina. Oni, pored terapije malim molekulima (JAK inhibitori, inhibitori protein kinaza) predstavljaju budućnost u lečenju psorijaze - zaključio je portal asist. dr Jovan Lalošević.

(Telegraf.rs)