Što da se vakcinišem ako i tad mogu da se zarazim? Imunolog Marković ima jasan odgovor

Prof. dr Miloš Marković; Printskrin RTS Ordinacija

Omikron soj korona virusa, koji je uz delta soj prisutan u Srbiji, i od kog se poslednjih nedelja zaražava petocifren broj ljudi, uspeva da „probije“ vakcine.

Preporučujemo

Otud se većina ljudi pita zašto bi se vakcinisali protiv novog korona virusa kad je sve više onih koji su cepljeni, a ipak su se zarazili omikron sojem.

- Nije sve tako crno-belo, jer kad pričamo da možemo da se zarazimo i posle primljene vakcine, govorimo o verovatnoći – kaže za RTS prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

On naglašava da je i drugo pitanje takođe veoma važno, a ono glasi - kakvu ću bolest da razvijem?

- U kontekstu toga jasno je da i vakcinisane osobe mogu da se zaraze, što zavisi od toga koja je vakcina i koliko doza je dobijeno. Vakcine nešto slabije štite protiv omikrona, ali i dalje izuzetno dobro štite od teških formi bolesti. Zbog toga je komentar koji često čujemo „džabe sam se vakcinisao“ daleko od istine – decidan je prof. Marković.

Njegov savet je nedvosmislen:

- Idite da dobijete treću dozu ako je niste dobili, a ako se neko nije vakcinisao neka se vakciniše. Tu sam prilično jasan i studije potpuno jasno pokazuju da je najbolja opcija da se dobije RNK vakcina.

"I omikron može da izazove teške forme bolesti"

Prof. Marković je ponovio da se omikron sloj brže prenosi, da on izbegava (stečeni) imunitet, ali je i pitanje kakvu kliničku sliku daje. Prema nedavno sprovedenim studijama može da se zaključi da je delta soj davao tešku formu bolesti jer je imao afinitet za donji respiratorni trakt, odnosno pluća, dok se omikron uglavnom zadržava u gornjem respiratornom traktu.

Ovo se zaključuje po simptomima, pa tako omikron soj karakteriše bol u grlu, zapušen nos, curenje nosa, a ređe daje upalu pluća, koja je ranije bila karakteristična.

- Daleko od toga da je to bezazlena bolest i iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) su izašli sa podacima da je srećna okolnost što postoji tendencija ka blažoj bolesti, ali daleko od toga da je to blaga bolest i da kod nekoga ne može da izazove tešku formu, pneumoniju ili čak i smrtni ishod. Već imamo dosta prijavljenih takvih slučajeva – upozava naš uvaženi imunolog.

Foto: Pixabay

On je otvorio još jedno važno pitanje o kom se sve češće priča u medicinskim krugovima.

- Ne radi se samo o formi same bolesti. Postoji nešto što još nije potpuno definisano, ali je činjenica da je vrlo često; to je postkovid, hronični ili long kovid, dugoročni, koji može da zahvata čitav niz različitih sistema organa, od srca, pluća, poremećaja koncentracije itd. koji ne moraju nužno da budu povezani sa teškim formama bolesti. Naprotiv, pokazano je da se javlja i kod blage forme.

Još ne znamo sve posledice, jer nije prošlo dovoljno vremena. Pošto je to dugoročna stvar, hronična, mi još ne znamo u kojoj meri. Možda će long kovid biti i te kako čest posle omikrona, iako je blaga klinička slika – kaže prof. Marković.

Vakcina u nekoj meri štiti i od postkovida

Na pitanje da li je postkovid kod prethodnih slojeva bio češća pojava kod vakcinisanih ili nevakcinisanih, profesor Marković ističe da su studije prilično jasno pokazale da su mnogo ređa, značajno ređa kod vakcinisanih.

Foto: Pixabay

- Ja ne mogu da tvrdim da ne može da se desi. Mirno kažem da vakcina u određenoj meri štiti i od tog dugotrajnog, hroničnog kovida – zaključuje imunolog Marković.

(Telegraf.rs)