Marijanin postkovid sindrom čest je i u Srbiji: Dr Lalić otkriva kako korona utiče na štitnu žlezdu

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Slučaj Marijane Cinseros (31), medicinske sestre koja godinu i po dana pošto je preležala kovid-19 ima disfagiju i ne može da jede čvrstu hranu, a uz to ima veliki broj otkucaja srca, izazvao je veliko interesovanje čitalaca Telegrafa.

Preporučujemo

Posle objavljivanja njene priče javile su nam se čitateljke iz svih krajeva Srbije koje su takođe preležale kovid-19 i suočile se sa istim zdravstvenim problemom.

Printskrin: TikTok/mariannagioo, Pixabay

- Povodom članka o gospođi Marijani koja posle kovida ne može da guta i ima veliki broj otkucaja srca, delim svoje iskustvo. Isto to se desilo i meni, i otkriven mi je poremećaj rada štitne žlezde. Iste simptome sam dobila 2020. godine posle kovida i još uvek lečim štitnu žlezdu – napisala nam je jedna čitateljka.

Iskustvo druge čitateljke Telegrafa je slično:

- Kad sam preležala kovid-19 smršala sam desetak kilograma, pa sam, uplašena za svoje zdravlje, otišla na preglede. Imam 34 godine i inače sam mršava, pa mi je gubitak kilograma baš teško pao. Endokrinolog je ustanovio da imam problem sa štitnom žlezdom koji je verovatno izazvao kovid i dao mi terapiju koju sam pila sedam meseci. Svakih mesec dana sam odlazila na kontrolu i još ne znam da li ću u skorije vreme moći da prekinem sa lekovima. Ali, osećam se mnogo bolje i uspela sam da vratim izgubljene kilograme.

Dr Lalić: Otežano gutanje je znak uvećanja štitne žlezde

Koliko je postkovid sindrom u vidu otežanog gutanja čest u Srbiji i koga najčešće pogađa pitali smo endokrinologa dr Katarinu Lalić.

- Kao i druge virusne infekcije, i infekcija korona virusom može da ošteti tkivo štitaste žlezde i da izazove upalu – kaže endokrinolog dr Katarina Lalić za Telegraf.rs

- Ovo se, naravno, ne javlja kod svih osoba koje su preležale kovid-19, već samo kod onih koje imaju predispoziciju za razvoj promena. Kada se javi otežano gutanje, to je znak da je štitna žlezda uvećana.

foto Pixabay

Sagovornica Telegrafa objašnjava da bi u tim slučajevima trebalo obaviti nekoliko analiza:

- Preporuka je da se uradi ultrazvučni pregled štitne žlezde, a onda i hormoni i specifična antitela. Ako ima poremećaja, onda se daje terapija.

Dr Lalić napominje da je dužina trajanja terapije individualna i svakako višemesečna.

Simptomi poremećaja rada štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde učestvuju u regulaciji osnovnih metaboličkih procesa i deluju na skeletne mišiće, srce, jetru i bubrege. Ova žlezda reguliše metabolizam tako što ga ubrzava ili usporava. Za organizam nije dobar ni uvećan, ali ni smanjen rad štitne žlezde.

Foto: Shutterstock

Kod hipertireoze, pojačanog rada štitne žlezde, javljaju se aritmije, ubrzan metabolizam, gubitak kilograma, preznojavanje, topla i vlažna koža, anksioznost, nervoza, opadanje kose...

Kod hipotireoze, usporenog rada štitne žlezde, simptomi su usporen rad srca, gojenje, osetljivost na hladnoću, zaboravnost, umor, malaksalost, smanjen libido, otečeno lice i očni kapci...

Kako infekcija korona virusom može da izazove poremećaj rada štitne žlezde kod osoba koje imaju predispoziciju za tako nešto, preporuka je da posle preležanog kovida-19 i primećenih promena uradite analize.

(Telegraf.rs)