"Značaj antitela ne smemo da zanemarimo": Dr Gnjatović o infekciji omikronom

Omikron soj korona virusa iznenadio nas je na mnogo načina, pre svega po brzini širenja i po tome što je dosta drugačiji, dosta izmenjen, dosta izbegava odgovor, tako da je teško predvideti kada će doći do smirivanja ovog talasa - kaže dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije.

Prema njenim rečima, specifičnost omikrona je da izbegava imunski odgovor stečen ranije vakcinacijom ili prirodnom infekcijom.

Preporučujemo

- To do sada nismo viđali, reinfekcije su kod delta soja bile jako retke. Sada je jasno da su reinfekcije česte. Tako da je po tome najspecifičniji i na sreću izaziva blaže simptome - ističe Gnjatović i dodaje da bi to tek trebalo potvrditi jer se omikron tek pojavio kod nas i neophodno ga je pratiti.

Ona dodaje da će kliničari će dati informaciju o tome koliko je omikron soj u mogućnosti da izazove težu kliničku sliku.

- To, naravno, zavisi i od opšteg stanja pacijenta, ali ono što smo do sada mogli da vidimo je da se on ipak zadržava više u gornjim disajnim putevima, da manje izaziva upale pluća, ozbiljnija stanja - ističe Gnjatovićeva za RTS.

Na pitanje da li to što su simptomi kod omikrona za sada blaži znači da će se nakon infekcije stvoriti manje antitela, dr Gnjatović odgovara da je za sada teško dati odgovor na to pitanje.

- Za nekoliko nedelja ćemo imati neke preciznije podatke o tome. Ali, svakako na već stvoreni imunitet dodatna infekcija omikronom će ojačati naš organizam u svom imunološkom i odbrambenom smislu i što se tiče i pojave eventualno novih sojeva - objašnjava Gnjatović.

Foto: Shutterstock

Na pitanje koliko će nas dugo antitela stvorena infekcijom omikronom štititi, odnosno kojom brzinom će nestajati, navodi da je dosadašnje iskustvo pokazalo da blaža klinička slika izaziva stvaranje manje količine antitela, a da teža klinička slika izaziva stvaranje većih količina antitela.

- Ali, jako je mali broj ljudi koji do sada ili nije vakcinisan ili nije preležao kovid-19, te je u tom smislu teško pratiti, ali će sigurno sve te kombinacije dati dobar imunološki odgovor koji će ličiti na jednu polivalentnu vakcinu jer ćemo imati čitavu lepezu antitela prema različitim domenima, s proteina koji se menjaju kod tih mutiranih pojava - objašnjava Gnjatović.

Ona dodaje da je interesovanje za proveru antitela veliko i da građani žele da vide koliko su zaštićeni, ali da i ima i onih koji to rade kako bi dobili zeleni sertifikat.

- Jasno je da su se i od omikrona uspešno borili oni koji su bili sveže vakcinisani i koji su imali jako visoke vrednosti antitela. To je, naravno, preliminarno zapažanje i to treba dalje ispitivati. Ima pojedinaca koji jednostavno žele da znaju kakva im je situacija na odbrambenom planu i proveravaju se antitela u cilju dobijanja zelenih sertifikata, odnosno kovid propusnica - priča Gnjatović.

Prema njenim rečima, još nije poznato koliko nas postojeće vakcine štite od omikrona.

- Rade se istraživanja, proizvođači vakcina pre svega ispituju kakav je uticaj imuniteta stvorenog nakon vakcinacije na omikron soj. Izraelci su objavili da četvrta doza Fajzerom delimično štiti od omikrona, ali moram reći da smo zapravo videli da sve vakcine jako dobro utiču na to da klinička slika bude blaga. Pitanje je i koliko i sam omikron izaziva blagu kliničku sliku, a koliko na to utiču svi ti stvoreni imuniteti i nakon prirodne infekcije i nakon vakcinacije. Podatke o tome tek ćemo dobijati - navodi Gnjatović.

Ona podseća da značaj antitela nikako ne treba zanemariti:

- Naravno nisu ona jedina, tu su t-ćelije, ali svakako za tu prvu odbranu antitela jesu važna i dobro je kada ih imamo što više. I sada kada je omikron u pitanju vidimo da su najbolje prošli, da su najzaštićeniji oni sa visokim vrednostima antitela. Naravno, mi ne možemo sad da kažemo kod svakog pojedinca kolika je ta vrednost koja će ga štititi. Ovo je opšte zapažanje koje ćemo dalje ispitivati.

(Telegraf.rs)