Umesto šake vitamina supa i limun: Intimni odnosi ne smeju odmah posle lekova, nov protokol lečenja kovida

Farmakološkinja Ljiljana Gojković Bukarica je, gostujući u Beogradskoj hronici, istakla da je u najnovijem protokolu za lečenje kovida-19 sve detaljno opisano, te da bi bilo dobro da ga se svi lekari pridržavaju.

Prvi put su, ističe, izbačene velike doze vitamina, za koje se pokazalo da ne pomažu onoliko koliko se mislilo.

- Visoke doze vitamina koje su bile u protokolu, i pre toga što su bile preporuke SZO, nisu dale neke rezultate - kaže za RTS Gojković Bukarica.

- Pokazalo se da je veliki trošak ljudima da kupuju to u ogromnim količinama, a da je rezultat skroman. Najgore je da može da bude štetan. Visoke doze vitamina C baš mogu da štete, tako da se poveća kiselost urina. Kad se to poveća, mogu da se očekuju neželjena dejstva mnogih lekova, da se dobije infekcija bakterijama koje vole tu kiselu sredinu.

Članica Radne grupe za izradu protokola lečenja kovida-19 ističe da oni koji su se lečili po starom protokolu nemaju razlog da budu zabrinuti.

- Sigurno te posledice nisu bile teška neželjena dejstva. To je moglo da se pojavi u malom procentu ili ne. Na početku protokola smo sledili SZO i najveće organizacije na svetu... Niko nije znao na početku sa čim imamo posla, nego se oslanjalo na stara znanja - kako se leči ebola, to je korona, kako se leči Sars-Mers, to je isto korona, i teške forme gripa - ističe profesorka.

Šta je najbolje piti u prvoj fazi

Naglašava da su u novom protokolu po prvi put razjašnjene sve dileme - između ostalog, da ne treba davati intravenski infuzije vitamina C, ili ogromne doze cinka i vitamina D u prvoj fazi blage bolesti.

- Najbolje ako to može da se nadoknadi u limunovom soku. Najbolje je unositi dva do tri litra tečnosti, pa da to bude kroz čaj, limunadu - kaže Ljiljana Gojković Bukarica.

Poručuje i da se u naučnoj publikaciji pojavilo nešto što su i naše bake znale.

- Kokošja supa je najbolja u toj prvoj fazi bolesti - dodaje farmakološkinja i napominje da bez tri litra tečnosti nema lečenja.

Govoreći o antibioticima, istakla je da ih nikako ne treba koristiti za lečenje u kućnim uslovima - ukoliko pacijent nema visoke leukocite ili parametre bakterijske infekcije.

- A to skoro niko nema, sem neko ko je već bolestan, ko je izašao iz bolnice, pa nosi to u sebi... Utvrđeno je da virus korona uopšte ne prate bakterijske infekcije, samo šest odsto, dok grip prate 50 odsto. Mi smo mislili da će to tako biti, zato su bili antibiotici u prvim protokolima - kaže Gojković Bukarica.

Kome je namenjen koji lek protiv korone

Farmakološkinja kaže i da je neverovatno da smo među prvima dobili velike količine lekova protiv korone, ali napominje da lekari treba da prate protokol, jer je tačno utvrđeno kojim pacijentima je određeni lek namenjen.

Prema njenim rečima, za mlađe ljude ili starije ali zdrave koji imaju blagu kliničku sliku, preporučuje se lečenje kod kuće, uz dosta tečnosti, aspirin i odgovarajuću ishranu za naš mikrobiom, što nam održava imunosistem (jabuke, kiselo mleko...)

Svi koji imaju teži oblik bolesti moraju da se jave lekaru, posebno ukoliko su već na nekoj terapiji ili su nedavno primali terapiju, ukoliko je reč o deci i trudnicama, ali i ako imaju neki od faktora rizika koji ukazuju na to da su veće šanse da bolest dobije težu formu - gojaznost, dijabetes, kardiovaskularna teška oboljenja, aritmija, miokarditis, stentovi, tumor.

Dodaje i da, ako je pacijent sa težim oboljenjem mlađi od 18 godina, neće moći da primi neki od tri antivirusna leka, već će morati da ide u kovid bolnicu gde će dobiti terapiju u sterilnim uslovima.

Oni koji imaju više od 18 godina, a nisu trudnice i dojilje - nemaju faktore rizika, imaju očuvanu jetru, nemaju giht - uzimaju favipiravir.

- Muškarci kad uzimaju favipiravir, kada imaju težu formu, a to se vidi na osnovu analize krvi, kašlja, visoke temperature, moraju da se štite od intimnih odnosa sigurno dve nedelje, jer svi ti antivirusni lekovi idu u spermatozoide - istakla je profesorka.

Dodaje i da oni koji imaju preko 60 godina moraju imati neki od faktora rizika da bi primili molnupiravir - gojaznost, dijabetes, teško kardiovaskularno oboljenje ili astmu, tumor u mirovanju.

- Čim je neko na antitumorskoj terapiji, isključuje se molnupiravir. Ne sme da ga uzima i neko ko se leči od HIV-a, hepatitisa... - rekla je farmakološkinja i ponovila da je u protokolu sve detaljno objašnjeno.

Profesorka Ljiljana Gojković Bukarica očekuje da će visok broj novoobolelih biti do kraja februara, a da će već od 15. marta ovaj talas epidemije biti slabiji.

- Logično bi bilo da će korona ostati tu sa nama, ali da neće biti zla - rekla je profesorka i istakla da očekuje da to postane kao običan virus za koji ćemo moći da biramo da li ćemo se štititi vakcinom ili ne.

(Telegraf.rs)