Disanje, zaboravljeni vitalna funkcija ili jednostavan način da vežbanjem unapredite sportsku sposobnost

Da nije pandemije ne bi se pričalo toliko o disanju. Slušam kolege iz Covid bolnica koji troše kiseonik u tonama, čitam raspravu laika o pulsnoj oksimetriji i na sve to osećam težinu zagađenog vazduha u ppm (engl. Parts per million).

Nekako istovremeno postoji stalno pitanje sportista šta mogu da učine da poboljšaju sportsku sposobnost. Svojevremeno smo napisali „Sportski kuvar“ na zahtev sportista da bi znali kako da se hrane i suplementiraju.

Preporučujemo

Uveli smo mentalni trening, pa zahvaljujući radu dr Đorđa Ćurčića možemo da kažemo da je bar jedna medalja sa olimpijskih igara pomalo i naša.

Suština je da postoji mnogo načina da se unapredi sportska sposobnost na sasvim legitiman način. Čini se da smo na disanju najmanje radili, a ono je verovatno jedan od stubova no kome počiva ne samo kondicija, već zdravlje svakog od nas.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Sećam se iznenađenja kada sam spoznao da moji prijatelji koji se bave trčanjem ili dizanjem tegova ne znaju da dišu. Dramatična promena nastaje u oba slučaja, samo ako se malo obrati pažnja na disanje koje ubrzo kada se nauči postaje autonomno. To autonomno ne znači da mi ne možemo da utičemo na njega, već da treba da znamo kako. Prosto je neverovatno kako se u nekim civilizacijama tehnika disanje vežba, dok se kod nas o tome i ne razmišlja.

Zahvaljujući sveukupnoj digitalizacija, umetnosti i socijalnim mrežama do nekih dobrih proizvoda kojima može da se unapred disanje možemo da dođemo i mi. Do juče neprikosnoveni „Power breath“ dobio je konkurenciju u vidu „Aerofit“ ili „Airphysio“ ili „Kan breath“.

Suština je manje-više slična. Zahvaljujući vežbanju disanja sa određenim napravama možemo da dobijemo više energije, povećamo kapacitet pluća, smanjimo brzinu disanja i broj otkucaja srca, a indirektno utičemo na bolji spavanje, stres, krvni pritisak, hrkanje, i još poneke smetnje na koje utiče disanje.

A da bismo se podsetili šta znači disanje citiraću deo iz fiziologije gde se kaže da je „disanje preuzimanje O2 i uklanjanje CO2 iz organizma. Zdrava osoba u miru udahne (inspirijum) i izdahne (ekspirijum) 12 do 15 puta u minutu. S obzirom na to da jedan inspirijum (i/ili ekspirijum) ima zapreminu od oko 500 ml vazduha po udahu, tokom jednog minuta se razmeni 6 do 8 L vazduha.

Foto: Pixabay

Kada udahnuti vazduh dospe u plućne alveole, prosta difuzija omogućava da O2 pređe u krv plućnih kapilara, a CO2 istim mehanizmom prelazi iz krvi u alveole. Prema tome, na ovaj način u organizam prosečno ulazi 250 ml O2 u minutu, a za isto vreme se eliminiše oko 200 ml CO2.“

Sada kada znamo osnove lako je zaključiti da ako uspemo da održimo normalno disanje da će tkiva dobiti tačno onoliko kiseonika koliko im treba. Međutim problem je u tome što to nije lako. Ljudi jednostavno ne dišu pravilno ni prilikom trčanja ni prilikom dizanja tegova.

Zaboravlja se da i disanje treba vežbati kao na primer vožnju bicikla. Jednostavno na nekoliko koraka u trčanju se udiše i nekoliko koraka izdiše, a gotovo uvek izdiše pri podizanju tereta.

Naravno zadržavanja vazduha pri izbačaju tereta koriste dizači tegova, ali oni to vežbaju, što znači da to ne treba da rade svi. Takozvani Valsalva manevar koriste i ronioci prilikom zaranjanja, a opšte je poznato da dobri ronioci između ostalog moraju da znaju pre svega da dišu pravilno ili vazduh iz boce ode za čas.

U svakom slučaju postoji mnogo vežbi disanja, a u najkraćem savet je da dišete na nos, udahnete i napunite cela pluća i imate dugačak ekspirijum. Na taj način ne samo da ćete popraviti disanje već ćete uticati na ravnotežu između simpatikusa i parasimpatikusa. Iako na izgled lako, većina se neće snaći i uspeti da redovno vežba. Zbog toga savet za svakog sportistu da prouči neku od navedenih naprava za disanje i počne da je što pre koristi. A za one koje razumeju više treba se setiti mudrih reči Dalaj Lame „Udisanjem pomažete sebi, dok izdisanjem svim ostalim bićima.“

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum