Dr Đerlek: Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar, može da izazove infarkt i moždani udar

Kovid-19 koji prolazi sa lakšom kliničkom slikom nije bezazlen - kod mladih ljudi neretko se događa postkovid sindrom koji može da bude izuzetno rizičan po zdravlje.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek upozorava da je zabrinjavajuće što ljudi zaboravljaju na postkovid sindrom.

Preporučujemo

- Mladi imaju lakšu kliničku sliku i prebole kovid-19, ali dešava se da se ti isti pacijenti posle par meseci vraćaju sa infarktom miokarda, sa moždanim udarima... Nije sve rešeno kada završite sa kovidom-19. Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar - upozorava Đerlek.

Postkovid sindromom lekari se bave već duže vreme. Promene koje pacijenti koji su preležali kovid-19 prijavljuju su opadanje kose, lupanje srca, zamor, kašalj, otežano disanje, bol u mišićima, bolovi u kičmi...

Što je infekcija bila jača, a imuni sistem slabiji, to su posledice koje mogu da se jave jačeg intenziteta i šireg spektra.

Neurološki post-kovid simptomi javljaju se nakon 12 i više nedelja od infekcije.

Glavni dežurni neurolog Vojnomedicinske akademije (VMA) dr Toplica Lepić izjavio je da su se kod pojedinih pacijenata koji su lečeni u ovoj zdravstvenoj ustanovi pojavili neurološki problemi.

- Lečili smo nekoliko stanja posle preležanog kovida-19 – izjavio je dr Lepić.

- Oni mogu da imaju lakša stanja, kao što su vrtoglavica, trnjenje ekstremiteta, međutim, lečili smo i četiri pacijenta sa oduzetošću sva četiri ekstremiteta, kao i pacijente sa smetnjama u govoru i sa pojavom mucanja.

Posledice se mogu javiti na različitim organima

Kardiolog dr Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa“ izjavila je da se ne može predvideti ko bi mogao da doživi postkovid sindrom. Kako je objasnila, komplikacije posle preležanog kovida-19 mogu da se jave na različitim organima.

Dr Marija Zdravković; Foto: Marko Jovanović

Pacijenti ponekad dolaze sa kardiovaskularnim i gastroenterološkim problemima, kao što su kratak dah, izliv na srcu i lupanje srca.

- Mi smo imali nekoliko slučajeva kada je rađena koronarografija sa sumnjom na akutni infarkt, a potpuno su normalni krvni sudovi – rekla je dr Zdravković.

- Radi se o takozvanoj mimikriji, da umesto infarkta postoji srčana korona i onda dolazi do spazma krvnog suda i mi imamo sliku akutnog infarkta, a pacijent nema akutni infarkt, ali to ne znači da je njegovo srce zdravo. Nije zdravo, jer je napadnuto koronom.

Ona je ukazala na podatak koji je objavila jedna profesorka iz Nemačke, da 92 procenta osoba koje imaju kardiovaskularne tegobe imaju zahvaćenost srčanog mišića po tipu korona miokardita.

- To znači, po tipu, kao što su ranije ljudi pričali 'ja imam koksaki i napao mi je srce', e to je sada korona, samo što je ona mnogo gora od koksakija. Ona pravi edem, otok određenog dela srčanog mišića koji je tog trenutka toliko mali da ne može da se vidi na ultrazvuku, ali je aritmogen i daje taj poremećaj srčanog ritma – istakla je dr Zdravković.

(Telegraf.rs)